Prvi anonimni svjedok: sud u Umeu saslušao je nekoga čiji identitet odbrana nije smjela znati

Zakon o anonimnim svjedocima važi od 1. januara 2025. Prvi put u sudnici korišten je u Umeu 2026. Odbrana nije saznala ko je svjedok.

Rezime: Zakon (2024:1180) o anonimnim svedocima u krivičnim predmetima stupio je na snagu 1. januara 2025. Dana 4. juna 2026. godine, anonimni svedok je prvi put saslušan u švedskoj sudnici, u Okružnom sudu u Umeu. Optužnica se odnosila na osamnaestogodišnjaka i navodne podsticaje povezane sa napadima nožem u Hässelbyju. Ni sud koji je donosio presudu ni odbrana nisu znali ko je svedok. Svedok je učestvovao putem veze, sa sunčanim naočarima, sa nepoznate lokacije. Braniteljka Emily Töyrä izjavila je da nije moguće proveriti pouzdanost: osveta, sopstveni zločin ili odnos prema predmetu ne mogu se kontrolisati. Dana 17. septembra 2026. godine, okružni sud je doneo presudu. Sud je napisao, prema Dagens Juridik, da iznesene sumnje u vezi sa ovim dokazom nisu bile relevantne, pre svega zato što izjava nije predstavljala odlučujući dokaz ni u jednom delu. To nije dokaz da je zakon bezopasan. To je dokaz da prvi put kada je korišćen nije bio presudan za slučaj.

Šta se dogodilo u Umeu

SVT je izvestio pre suđenja da je Okružni sud u Umeu odobrio anonimnog svedoka. Predsednik suda Hans Sundberg rekao je da nije video odluku i ne zna ko je osoba, jer sud koji donosi presudu ne treba da zna više od optuženog. Svedok je trebalo da bude saslušan 4. juna putem veze, sa sunčanim naočarima, sa nepoznate lokacije. Emily Töyrä, javni branilac, rekla je da anonimnost onemogućava proveru da li svedok ima sopstveni interes u ishodu. Želela je da slučaj vidi u Vrhovnom sudu, jer zakon nije ranije korišćen i nedostaje smernica o tome kada alat treba koristiti i kako proceniti izjavu.

DN je pisao 22. juna 2026. godine da je osoba, koja je saslušana pod pseudonimom NN, prva koja je svedočila anonimno u švedskoj sudnici, i da je tužilac naveo veliku pretnju ako se identitet otkrije. Prema izveštajima, mogućnost je korišćena u istragama pre toga, ali ne tokom glavnog pretresa. Okružni sud je objavio presudu 17. septembra. U saopštenju za štampu koje prenosi TV4, sud konstatuje da je slučaj prvi put ispitao saslušanje prema zakonu. Dagens Juridik ističe ono što dolazi pre kazne: sud je smatrao da se strahovi nisu ostvarili, jer anonimni svedok nije nosio nijedan pojedinačni osuđujući deo.

Šta zakon daje odbrani – i šta oduzima

Član 1 postavlja pet zahteva, svi moraju biti ispunjeni. Očigledan rizik od ozbiljnog krivičnog dela protiv života, zdravlja, slobode ili mira svedoka ili bliske osobe ako identitet postane poznat. Krivično delo mora imati najmanje dve godine zatvora u kaznenoj skali, ili procenjenu kaznenu vrednost preko dve godine. Druge zaštitne mere moraju biti nedovoljne ili znatno teže. Mera mora biti prikladna. I razlozi moraju prevagnuti nad teškoćama za osumnjičenog da pripremi i izvede svoju odbranu.

Poslednji zahtev je napisan da spasi kontradikciju. Praksa u Umeu pokazuje šta ostaje od nje. Sud koji ispituje anonimnost može prema članu 7 čuti ko je svedok, da li je svedok blizak nekoj strani, i da li postoje okolnosti koje utiču na poverenje. Sud koji donosi presudu, i odbrana, ne dobijaju to izlaganje. Sundberg je opisao poredak kako je zamišljen: sud ne zna više od optuženog. Član 4 daje javnog zastupnika kada tužilac podnese zahtev. Zastupnik nadgleda pravnu sigurnost u slučaju anonimnosti. Zastupnik nije branilac optuženog i ne zastupa optuženog u pitanju krivice.

Član 9 dozvoljava vezu, zatvorena vrata i da se glas ili izgled sakriju. Član 11: odluka važi odmah ako sud ne kaže drugačije. Postoji žalba, i viši sud može odlučiti da odluka privremeno ne važi. To je kontrola nakon toga. Ona ne pomaže u pitanju koje se postavlja tokom saslušanja: zašto bih verovao ovoj osobi.

Tri praga: pretnja, anonimnost, dokazna vrednost

Razdvojite tri praga.

Pretnja. Očigledan rizik od ozbiljnog krivičnog dela protiv života, zdravlja, slobode ili mira. To je razlog za skrivanje imena. Tužilac procenjuje pretnju u zahtevu. Drugi sastav suda to ispituje, sa javnim zastupnikom. Optuženi nije prisutan kada se identitet iznosi.
Anonimnost u sudnici. Sud koji donosi presudu i odbrana čuju izjavu ne znajući ko govori. Odnos, sopstveni interes i prethodni sukobi ne mogu se ispitivati. Töyräina primedba leži ovde, a ne u tome da pretnja ne može postojati.
Dokazna vrednost. Okružni sud u Umeu nije pridavao odlučujuću važnost izjavi. Dagens Juridik to naziva "pyspunka": anonimnost primorava sud da bude oprezan, i tada svedok retko nosi slučaj. Sledeći tužilac ipak može koristiti isti alat. Opreznost nije pravilo u zakonu. To je procena u presudi.

Prethodna istraga, koju je vodio sudija Stefan Johansson, odbacila je anonimne svedoke. Kasnija istraga pod Fredrikom Wersällom predložila je sistem koji je postao zakon. Lagrådet je upozorio da anonimna izjava može biti korišćena kao dokaz bez mogućnosti da se svedok proveri. Umeå je prvi odgovor u praksi, i odgovor je da je izjava bila prisutna bez da je bila odlučujuća. To je uski odgovor.

Neuman Juridik ima vodič o kada sud može dozvoliti anonimnog svedoka: pet uslova, ko može podneti zahtev i šta odbrana može učiniti. Ovaj tekst se odnosi na ono što se dogodilo kada je zahtev prvi put korišćen.

Šta čitalac treba da uradi sa ovim

Pročitajte član 1 tačku 5 pre tačke 1. Pretnja je uslov. Ravnoteža prema odbrani je ono što treba sprečiti da pretnja bude dovoljna sama po sebi.
Razlikujte odluku o anonimnosti i presudu. Prva otkriva ko je svedok za drugi sastav. Druga procenjuje izjavu bez tog imena.
Ako ste optuženi i tužilac poziva anonimnog svedoka: odluka se može žaliti, a viši sud može je obustaviti. Praktični pregled je kod Neuman Juridik. Pogledajte takođe šta se može zatražiti – identitet u slučaju anonimnosti je poverljiv.

Česta pitanja

Da li je to bio prvi put da je zakon korišćen?
Prvi put na glavnom pretresu, 4. juna 2026. u Umeå. Zakon je bio na snazi od 1. januara 2025. i prema izveštajima korišćen je u istragama pre toga.

Da li je sud saznao ko je svedok?
Sastav koji razmatra anonimnost dobija identitet. Sastav koji je presudio u Umeå nije ga dobio. Sundberg je rekao da sud ne treba da zna više od optuženog.

Da li je 18-godišnjak osuđen na osnovu anonimnog svedoka?
Okružni sud je napisao da izjava nije predstavljala odlučujući dokaz ni u jednom delu. Presuda se temeljila na drugim dokazima. To ne oduzima odbrani prigovor da izjava nije mogla biti proverena.

Može li optuženi sam zatražiti anonimnog svedoka?
Da. Član 3 daje pravo i tužiocu i osumnjičenom. Svedok ne može sam podneti zahtev.