Задержание без руководства: Riksrevisionen о лишении свободы при возвращении

RiR 2025:32 pokazuje da pritvor košta preko milijardu, da proporcionalnost često nedostaje u odlukama i da Migrationsverket i policija ne upravljaju time ko se pritvara – uprkos tome što vlada planira 1.000 mesta do 2029. godine.

Rezime: U novembru 2025, Riksrevisionen je utvrdila da švedska praksa imigracionog zadržavanja ne funkcioniše efikasno. Izveštaj Imigraciono zadržavanje u migracionom procesu – skup alat bez jasnog upravljanja (RiR 2025:32) ukazuje na nedostatke u odlukama, saradnji i radu: slabe procene proporcionalnosti, nedovoljno prioritetizovanje mesta, policijska asistencija koja može trajati mesecima i prinudne mere koje se u nekim slučajevima sprovode rutinski, suprotno propisima.

U martu 2026, vlada je odgovorila u Skr. 2025/26:137. Pozdravila je reviziju, delimično se složila sa preporukama i zatim proglasila slučaj završenim. Istovremeno, sistem se proširuje: sa 593 mesta krajem 2024. prema cilju od 1.000 mesta najkasnije do 2029. Pitanje pravne sigurnosti koje Motverket ovde ispituje nije da li povratak treba da postoji, već da li država može lišiti slobode ljude bez mogućnosti da pokaže da je mera neophodna, proporcionalna i delotvorna.

Šta Riksrevisionen zaista kaže

Izveštaj nije politički pamflet o migraciji. Postavlja revizorsko pitanje: da li su državni napori u oblasti imigracionog zadržavanja efikasni? Odgovor je ne, na tri nivoa.

Odluke. Organi ne stvaraju dovoljne uslove za dobro promišljene odluke o zadržavanju. Fokus je na pravnoj osnovi; proporcionalnost i strateško prioritetizovanje dobijaju premalo pažnje.
Saradnja. Migrationsverket zavisi od policijske asistencije za dostavu i transport. Zahtevi nisu uvek prioritetizovani, odluke mogu ostati neizvršene mesecima, a u nekim slučajevima se poništavaju dok osobe ne nestanu. Raspodela mesta je u praksi postala neformalni poredak gde policija često ima prednost.
Rad. Migrationsverket nije upravljao operativnim radom sa jasnim ciljevima i sistematskim praćenjem. Postoje rutinske prinudne i kontrolne mere suprotne propisima, varijacije u standardu objekata i nedostatak obuke među osobljem za zadržavanje.

Riksrevisionen povezuje ovo sa dva rizika istovremeno: nepotrebna patnja za pojedinca i visoki troškovi za državu. Ovo je neuobičajeno jasna formulacija: neefikasnost ovde nije samo rasipanje budžeta, već pogrešno ili nepotrebno lišavanje slobode.

Proporcionalnost: zakon postoji, obrazloženje nedostaje

Zadržavanje se može koristiti samo ako je neophodno, delotvorno i proporcionalno. Treba postojati razumne šanse za udaljenje. Manje restriktivne alternative – pre svega nadzor – treba razmotriti. Od 1. avgusta 2025. postoji i izričita pravila proporcionalnosti u Zakonu o strancima.

Međutim, Riksrevisionen pokazuje da je smernica slaba. Policijska uprava uglavnom nema pisane rutine koje objašnjavaju kako proceniti proporcionalnost i delotvornost. Migrationsverket ima više dokumentacije, ali podrška za samu procenu interesa je slaba. Intervjuisani donosioci odluka opisuju da procena treba da se izvrši, ali ne daju doslednu sliku kako.

Švedski Crveni krst je u nekoliko pravnih istraživanja – uključujući izveštaj Zadržavanje pod lupom sa skoro 1.000 odluka i presuda – pronašao isti obrazac: procena proporcionalnosti nedostaje ili je nepotpuna, a nadzor se koristi manje nego što je zakonodavac predvideo. Riksrevisionen navodi da se nedostaci vide u odlukama Policijske uprave, i da Migrationsverket u većini slučajeva nije dokumentovao potpunu procenu proporcionalnosti uprkos tome što obrazac za odluke to zahteva. Nedostatak obrazloženja sam po sebi krši Zakon o upravi, čak i ako je neka interna procena izvršena.

Pravna norma koja se ne vidi u odluci nije garancija pravne sigurnosti. Ona je ambicija.

Nedostatak mesta bez prioriteta postaje proizvoljnost

Kada je mesta manje nego što je potrebno, neko mora biti izostavljen. Riksrevisionen konstatuje da organi ne rade strateški na toj prioritizaciji. Osobe se ponekad puštaju iz zadržavanja kako bi se napravilo mesto za hitnije slučajeve. To znači da lišavanje slobode nije vođeno samo pravnom osnovom, već redom čekanja, kapacitetom i neformalnim praksama raspodele.

Prema izveštaju, policija već tri godine ima nacrt prioriteta bez da ga usvoji – i odlučila je da ne izradi upravljački dokument, pozivajući se na to da individualna procena proporcionalnosti treba da bude u fokusu. To zvuči kao pravna sigurnost, ali bez metodološke podrške i praćenja, “individualna procena” je teško razlikovati od lokalne varijacije prakse.

Migrationsverket ima internu listu prioriteta koja polazi od toga da izvršenje treba da se desi u roku od dva meseca. Riksrevisionen ipak smatra da je nejasno kako se ona primenjuje. Rezultat je sistem u kojem država gradi više zaključanih mesta bez da prvo može pokazati koji slučajevi donose efekat – i koji najviše proizvode dnevne troškove.

Policijska asistencija: odluka koja se ne sprovodi

Kada Migrationsverket donese odluku o zadržavanju, često je potrebna policija za dostavu i transport. Riksrevisionen opisuje duge čekanja – u nekim slučajevima mesecima – i neefikasne potrage, na primer kućne posete usred dana kada osoba prema informacijama radi. U međuvremenu, odluka može biti poništena ili osoba može nestati.

To stvara paradoks pravne sigurnosti. Za one koji su brzo lišeni slobode, pitanje proporcionalnosti postaje akutno. Za one čija odluka ostaje neobrađena, pitanje postaje predvidljivost i jednak tretman: dve osobe sa sličnom pravnom osnovom mogu imati potpuno različite ishode u zavisnosti od toga da li je sprovođenje prioritizovano. Država tada ima i moć lišavanja slobode i red za tu moć.

Unutar pritvorskog centra: rutinsko prisiljavanje i obrazovni dug

Riksrevisionen je posetila tri najveća pritvorska centra i intervjuisala osoblje, Ombudsmana za pravdu i Crveni krst. Zapažanja se ne odnose samo na administraciju. Dešava se da se mere prisile i kontrole sprovode rutinski u suprotnosti sa pravilima. Standard prostorija varira. Zahtevi za aktivnostima nisu uvek ispunjeni. Nedostatak u obezbeđivanju kompetencija, posebno među pritvorskim savetnicima, dovodi do obrazovnog duga koji povećava rizik od incidenata i lošeg postupanja.

Ovde pravna sigurnost postaje konkretna. Ispravna odluka može se i dalje sprovoditi na način koji krši zahtev za humanim postupanjem i najmanjim mogućim zadiranjem. Obrnuto, loše upravljanje može otežati održavanje reda bez eskalacije prisile. Kada vlada istovremeno proširuje mogućnosti kontrolnih mera u pritvorskim centrima – i unosi proporcionalnost u zakon – obrazovanje, dokumentacija i praćenje nisu dodatak. Oni su preduslov da bi zakonska promena imala smisla.

Odgovor vlade: delimično slaganje, zatim završeno

U Skr. 2025/26:137 vlada pozdravlja reviziju i kaže da je ona vredan osnov za efikasno i pravno sigurno upravljanje pritvorskim centrima. Delimično se slaže sa preporukama i ukazuje na prethodne zadatke o saradnji, strateškoj upotrebi pritvora i kraćem vremenu između prijema i odlaska. Nakon toga, izveštaj se smatra završenim.

To je klasičan odgovor na upravljanje: priznajte problem, pozovite se na tekuće zadatke, zatvorite slučaj. Ali suština Riksrevisionen ostaje kao pitanje praćenja. Da li Policijska uprava i Migrationsverket imaju zajednički prioritetni redosled zasnovan na efektu, ispunjenju ciljeva i pravnoj sigurnosti? Postoji li metodološka podrška koja čini proporcionalnost proverljivom? Da li se smanjuje procenat odluka bez dokumentovanog balansa interesa? Da li se skraćuju vremena za sprovođenje? Da li se smanjuju rutinske mere prisile?

Bez javne statistike o ovim tačkama, nije moguće utvrditi da li zadatak vlade menja lišavanje slobode – ili samo tempo proširenja.

Pet mera koje bi trebalo objaviti

Procenat odluka o pritvoru sa dokumentovanom procenom proporcionalnosti, podeljeno na Migrationsverket i Policijsku upravu.
Procenat slučajeva u kojima je razmatrano i izabrano nadgledanje umesto pritvora.
Vreme čekanja od odluke o pritvoru do sprovedene asistencije, uključujući odluke koje se poništavaju tokom čekanja.
Procenat boravaka u pritvoru koji se završavaju stvarnim udaljavanjem ili oslobađanjem bez sprovođenja.
Broj i tip mera prisile i kontrole po pritvoru, sa podacima o obrazovanju i odstupanjima od pravila.

Ako država planira proširenje na 1.000 mesta, ove mere su važnije od samog broja mesta. U suprotnom, proširenje rizikuje da proširi sistem koji je Riksrevisionen već ocenila kao loše upravljan.

Zaključak

RiR 2025:32 ne pokazuje da je svaka odluka o pritvoru pogrešna. Ona pokazuje da država lišava slobode ljude u sistemu gde smernice za donošenje odluka, raspodela mesta, saradnja i upravljanje ne ispunjavaju nivo koji lišavanje slobode zahteva. Trošak – preko milijardu kruna i oko 5.500 kruna po danu – čini nedostatak vidljivim čak i u budžetskim terminima. Ali pravna suština je jednostavnija: onaj ko zatvara mora biti u stanju da pokaže zašto, zašto ne blaža mera, i šta lišavanje slobode zapravo treba da postigne.

Dokle god proporcionalnost nedostaje u obrazloženju, sprovođenje stvara proizvoljnost, a upravljanje je obeleženo obrazovnim dugom, pritvor nije samo alat u povratku. To je stres test za pravnu sigurnost u migracionom procesu. Vladina izjava administrativno zatvara reviziju. Javno praćenje treba da je drži otvorenom.

FAQ

Šta je pritvor?
Lišavanje slobode gde se stranac bez prava boravka u Švedskoj smešta u zaključani smeštaj, prvenstveno radi omogućavanja deportacije ili proterivanja.

Ko odlučuje?
I Migrationsverket i Policijska uprava. Migrationsverket upravlja pritvorskim centrima. Policija je često potrebna za dostavu i transport.

Šta kaže Riksrevisionen?
Da sistem ne funkcioniše efikasno: slabi procesi donošenja odluka, nedovoljna saradnja i loše upravljanje, sa rizikom od nepotrebnog patnje i visokih troškova.

Da li je vlada nešto uradila?
Između ostalog, unela je proporcionalnost u zakon o strancima od 1. avgusta 2025, dala zadatke za saradnju i u martu 2026 odgovorila na izveštaj. Da li je to promenilo praksu mora se pokazati podacima.

Da li je ovo pravni savet?
Ne. Tekst je pregled javnih izvora. Pojedinačni slučajevi pritvora zahtevaju sopstvenu procenu na osnovu akta i važećeg prava.