Princip javnog otkrivanja u praksi: dokumenti, poverljivost i kašnjenje

Princip javnog otkrivanja jedan je od najjačih alata za reviziju vladinih agencija. Evo praktičnog pregleda javne evidencije, poverljivosti, hitnosti postupka, kašnjenja i načina na koji se podnese žalbena odluka.

Princip otvorenosti nije svečana fraza. To je radni alat. Omogućava građanima, novinarima, advokatima, istraživačima, kompanijama i zviždačima da provere šta vlasti zapravo rade: koji dokumenti postoje, koje su odluke donete, koji su kontakti napravljeni, koji su ugovori napisani i koji podaci se koriste

Za revizije Motverket, princip javnog otkrivanja je centralni. Bez nje će biti mnogo teže otkriti korupciju, prevare, pogrešno vođenje evidencije, nedostatak nabavke i pravno nesigurne vladine odluke. Pomoću nje možete zatražiti dokumentaciju, pregledati vremenski okvir i uporediti javnu izjavu organa sa dokumentima koji stoje iza nje

Ovaj članak je praktični vodič za princip otkrivanja, jav nu evidenciju, pover ljivost, zahteve za javnu evidenciju i šta treba učiniti kada organ odlaže ili odbije da otkrije.

Brzi rezime

• Svima je dozvoljeno da zatraži javne dokumente. Obično ne morate biti švedski državljanin, stranka u slučaju ili objašnjavati zašto
.
• Organ će hitno istražiti. Otkrivanje javnih dokumenata nije nešto što se može staviti poslednje u prijemno sanduče bez konkretnog razloga
.
• Čin mora biti opšti. Čuvat će se uz ovlašćenje i ili primiti ili sastaviti
.
• Privatnost je izuzetak, a ne podrazumevani režim. Organ će ispitati svaki dokument i otkriti delove koji mogu biti otkriveni
.
• U slučaju ne, trebalo bi da zatražite žalbenu odluku. Verbalno ili neformalno „ne“ nije dovoljno ako želite da
testirate pitanje.
• Kašnjenja moraju biti dokumentovana. Sačuvajte datume, vreme, primaoce, podsetnike i
odgovore vlade

Koji je princip publiciteta?

Vlada opisuje princip pristupa javnosti kao osnovni deo demokratskog sistema Švedske. To između ostalog znači da javnost i masovni mediji imaju pravo na transparentnost u aktivnostima države i opština. Najvažniji praktični deo je pravo na pristup javnim dokumentima.

Pravna suština nalazi se u Pravilniku o slobodi štam pe. Poglavlje 2 navodi da svako ima pravo na pristup javnim dokumentima, podložno ograničenjima nametnutim pravilima poverljivosti. Ograničenja se pre svega nalaze u Zakonu o javnom informisanju i tajnosti.

Šta je opšti čin?

Dokument može biti papir, e-pošta, tekstualna poruka, poruka za ćaskanje, protokol, datoteka odluke, audio datoteka, film, dnevnik, zapis baze podataka, slika, mapa, ugovor, faktura ili drugi nosač informacija. Ono što je važno nije format, već da li su informacije akt u smislu Uredbe o slobodi štam

Da bi čin bio opšti, obično su potrebne dve stvari:

• Čuva se kod ovlašćenja. Organ ima dokument ili ga može proizvesti rutinskim radnjama
.
• Primljeno je ili uspostavljeno. Dostavljen je Organu, poslan, otpremljen, prilagođen, popunjen ili na drugi način primljen konačni obrazac u skladu sa pravil

To znači da mnogi dokumenti postaju javni pre nego što vlasti ponekad predlažu. E-pošta od dobavljača obično se prima kada stigne do vlasti. Odluka se obično donosi nakon što je poslata. Protokol može postati opšti kada se prilagodi. Interni nacrt rada, s druge strane, često može biti samo radni materijal dok se ne završi ili se pobr

Šta možete pitati?

Možete tražiti više od gotovih odluka. U pregledima je osnova često važnija od same odluke. Primeri:

• dnevničke liste i spiskove slučajeva,
• e-pošte do i od menadžera predmeta, menadžera, konsultanata i dobavljača,
• dokumenti o odlukama, beleške, službene beleške i beleške o kojima se brine,
• ugovori, fakture, potvrde, porudžbine za promenu i čekovi isporuke,
• dokumenti o nabavci: verzije zahteva, pitanja i odgovori, ponude, evaluacija, odluke o dodjeli, izjave o vlasništvu,
• evidencije registra, izveštaji o događajima i istorija pristupa, gde može biti potrebna verifikacija poverljivosti;
• komunikacija sa političarima, odborima, kompanijama i spoljnim savetnicima.

asan zahtev je dovoljno širok da uhvati materijal, ali dovoljno konkretan da matičar može pretražiti. Umesto toga napišite „sve e-pošte između [funkcije/osobe] i [dobavljača] u periodu [datum-datum] koji se odnose na [slučaj]“ nego „sve o

Obično ne morate da kažete ko ste

Organ obično ne zahteva od vas da navedete svoje ime ili svrhu samo zato što tražite javna dokumenta. Postoje izuzeci kada su podaci potrebni za test poverljivosti ili za slanje materijala, ali osnovno pravilo je da pravo ne zavisi od vašeg identiteta

U praksi ćete možda morati da navedete adresu e-pošte ako želite digitalnu kopiju. Ako želite da smanjite rizik od nepotrebne personalizacije, možete koristiti zasebnu adresu e-pošte i formulisati zahtev bez ličnog obrazloženja. Držite se dokumenata, datuma, slučaja i željenog formata

Poverljivost: šta je autoritetu dozvoljeno da maskira

Poverljivost ne znači da će ceo slučaj biti zatvoren. Organ će ispitati da li su informacije podložne poverljivosti i da li se ostatak može otkriti. Stoga biste često trebali tražiti da agencija otkrije dokument sa maskiranim klasifikovanim delovima, umesto

Poverljivost se može primeniti, na primer, na socijalne usluge, zdravstvenu zaštitu, policijska pitanja, lične podatke, bezbednost, poslovne i operativne uslove, nabavku pre određenog vremena i zaštitu pojedinaca. Ali svaka tvrdnja o privatnosti treba da ima pravnu podršku. Zato uvek pitajte za:

• dokument ili deo koji je odbijen;
• član Zakona o javnosti i poverljivosti koji se koristi;
• ako je organ pokušao sa maskiranim otkrivanjem;
• pismenu odluku ako želite da se žalite.

Hitnost: koliko brzo organ treba da otkrije?

Uredba o slobodi štampe navodi da se javna dokumenta koja se mogu objaviti dostavljaju odmah ili u najkraćem mogućem roku. Zakon o javnosti i poverljivosti sadrži i pravila o postupanju sa pitanjima otkrivanja od strane vlasti. To ne znači da svaki veći zahtev mora biti rešen u nekoliko minuta, ali to znači da bi organ trebao dati prioritet pitanju, a ne odlagati bez činjeničnog razloga

Ono što je hitno zavisi od obima, pregleda privatnosti, potreba za pretragom i opterećenja posla. Ali uobičajene odgovore na kašnjenje ne treba prihvaćati nekritički:

• „Menadžer je na odmoru.“
• „Vratićemo se kad budemo imali vremena.
• „Ima mnogo toga da se uradi.“
• „Morate sačekati dok se slučaj potpuno ne završi.“
• „Moramo znati zašto želite dokumente.“

U nekim slučajevima postoje legitimni razlozi za dužu obradu. Ali organ bi trebao biti u stanju da objasni šta treba učiniti: koje šeme se traže, koji dokumenti se proveravaju na poverljivost, koji raspored važi i ko

Kada vlasti kažu ne

Najčešći problem nije uvek formalno odbijanje. To je neformalno odbacivanje: „nema ničega“, „to nećemo otkriti“, „to je radni materijal“, „podložan je poverljivosti“ ili „možete pitati nekoga drugog o tome“. Ako se nastanite tamo, nećete dobiti suđenje.

Stoga zatražite pismenu odluku. Napišite ukratko:

Pismena odluka je ključna. Bez odluke biće teško uložiti žalbu i teško pokazati tačno šta je autoritet negirao

Kašnjenje: kako stvoriti pritisak bez gubitka sljedivosti

Ako autoritet ne odgovori, trebalo bi da se podsetite na stvar. Napišite datum prvog zahteva i zatražite obaveštenje o tome kada će se obelodanjivanje ili odluka izvršiti. Ako odgovor još uvek nije primljen, možete zatražiti da se pitanje podnese nadležnom donosiocu odluka radi formalne odluke.

Dobar podsetnik:

U slučaju ponovljenih kašnjenja, obaveštenje JO može biti relevantno, posebno ako organ sistematski odlaže otkrivanje, zahteva nepotrebne informacije ili odbija donošenje odluka.

Javne nabavke: dokumenti koji otkrivaju zakon

Princip publiciteta je posebno važan u javnim nabavkama. Sama odluka o nagradi retko govori celu istinu. Da biste pregledali sporove, korupciju prijateljstava ili prilagođene zahteve, često morate zatražiti materijale pre i posle formalne nabavke

• analiza potreba, tržišni dijalog i verzije zahteva,
• e-pošte između klijenata, konsultanata i dobavljača,
• zdravstvene deklaracije i interne procene rizika;
• protokol evaluacije i bodovanje,
• ugovori, nalozi za promene, fakture i evidencije potvrda,
• direktna nabavka kod istog dobavljača pre ili posle ugovora.

Često je u verzijama, e-pošti i fakturama vidljiv obrazac: zahtevi koji se sužavaju, kontakti koji se dešavaju prerano, isporuke koje ostaju neprovjerene ili troškovi koji skliznu nakon dodeljivanja.

Šablon: zahtev za javne dokumente

Zaključak

Princip otvorenosti funkcioniše samo ako se primenjuje metodički. Zahtevajte konkretno. Kašnjenja dokumenata. Ne prihvatajte opšte tvrdnje o privatnosti. Zatražite žalbenu odluku kada su dokumenti odbijeni. A kada pregledate korupciju, zlostavljanje ili zloupotrebu ovlašćenja: tražite ne samo odluku, već čit

Prvi odgovor vlasti nije uvek pravi odgovor. Princip otvorenosti izgrađen je da građanin kontroliše moć, a ne da bi moć odredila koliko se transparentnost oseća ugod

Izvori

• Riksdag: Uredba o slobodi štampe (1949:105)
• Riksdag: Zakon o publicitetu i tajnosti (2009:400)
• Vlada: Princip publiciteta