Policijski tokovi: javni nalozi, strateška komunikacija i zatvoreni korporativni duh

Pregled javnih društvenih medija policije, budžeta za komunikaciju i okvirnog ugovora za stratešku komunikaciju, u poređenju sa zatvorenom Facebook grupom UMF gde su hiljade policajaca širile podsmeh prema kritičarima i ženama.

Rezime: Policija komunicira sa javnošću putem otprilike 280 zvaničnih naloga, lokalnih vesti i kampanja. Istovremeno, hiljade policajaca i studenata policijske akademije okupljeni su u zatvorenoj Facebook grupi UMF, gde su novinarske istrage dokumentovale ismevanje kritičara, žena i demonstranata. Između ovih prostora postoji komunikacioni aparat koji se može kvantifikovati: 190 zaposlenih u odeljenju za komunikacije 2019. godine, mešoviti budžet od skoro 405 miliona kruna i okvirni ugovor za stratešku komunikaciju vredan do 56 miliona kruna na četiri godine. Javna komunikacija može biti i tačna i korisna za društvo. Pitanje je šta ostaje van slike kada je poverenje takođe izričiti cilj komunikacije.

Društvene mreže su deo kontinuiranog kontakta policije sa javnošću. Na polisen.se zvanični nalozi su opisani kao kanali za dijalog, informacije o prevenciji kriminala i sigurnost. U februaru 2025. godine, istraživač Jens Alvén Sjöberg izjavio je u Polistidningen da je agencija tada imala oko 280 zvaničnih naloga. Na istoj platformi, UMF je imao oko 5.000 članova kada je Expressen otkrio grupu 2013. godine i više od 7.700 kada se Aftonbladet vratio 2020. godine.

Istraga prati razdaljinu između ovih prostora. Spolja, komunikacija treba da stvori sigurnost, objasni rad i privuče više ljudi u profesiju. Unutra, materijal iz UMF-a pokazuje oštru žargon i kolegijalnu lojalnost gde onaj ko se suprotstavi rizikuje da naiđe na snažan otpor. To je kontrast – ne sumnja prema svakom policajcu ili svakom zvaničnom postu – koji je srž članka.

Javni tok: vesti, zahvalnosti i „čovek iza uniforme”

Policija navodi nacionalne naloge na Facebooku, Instagramu, X, LinkedInu, YouTubeu, TikToku i Twitchu. Agencija piše da društvene mreže treba da povećaju dijalog, šire savete o prevenciji kriminala i ponekad traže pomoć od javnosti. Nalozi se ne smeju koristiti za uzbune ili prijave. To je objektivan okvir. Praksa je šira.

Izveštaj ESO-a Ingen reklam tack (2021) opisuje komunikaciju policije kao uglavnom usmerenu na izgradnju poverenja: objektivne informacije o kriminalu i radu, ali i proaktivno informisanje o tome šta agencija radi, medijski trening portparola i kampanje za regrutaciju. Intervjuirani u izveštaju kažu da je važno dati „policijsku sliku” događaja i ispraviti nesporazume. Jedan od njih odbacuje da bi to bilo „šminkanje svinje”. Izveštaj istovremeno beleži stariju kritiku Stefana Holgerssona: da policija može delovati proaktivno kako bi prilagodila informacije i sakrila negativno.

Alvén Sjöberg, koji istražuje stvaranje sigurnosti policije na društvenim mrežama, kaže 2025. godine da „približavanje građanima” nije dovoljno kao strategija. On opisuje kako zvanični nalozi često izbacuju informacije, dok takozvani influenser policajci na Instagramu i TikToku mešaju poruke agencije sa slikama u uniformi, političkim postovima, odmorima i ponekad plaćenim saradnjama. U očima ljudi, kaže on, policija se doživljava kao jedinstvena celina. Jedna greška postaje greška svih. Ambicija da se pokaže čovek iza uniforme sukobljava se sa time da simboli treba da nose poverenje celog korpusa.

Lokalni tok je jasno vidljiv u Värnamu. U Värnamo Nyheter – članak se delom zasniva na statistici saobraćaja za 2017–2019 – šef lokalne policijske oblasti Håkan Boberg kaže da ne prođe dan bez saveta ili zahteva za saobraćaj. „Čim policija objavi post na Facebooku o različitim saobraćajnim akcijama, komentari stižu. U većini slučajeva aplauzi.” Šef saobraćajne grupe Peter Fransson sumira susret sa javnošću: „Izuzetno često nam zahvaljuju – 'hvala, ovo mi je trebalo'.”

To je razumljiva slika svakodnevne policije, ali i primer kako lokalni tok gradi poverenje. Kontrola saobraćaja postaje vidljiva, komentari pružaju brzu povratnu informaciju, a zahvalnost dobija veći prostor od konflikata. Rezultat nije nužno obmanjujući. Uređen je na isti način kao i sva strateška komunikacija: određeni delovi aktivnosti se biraju kako bi nosili sliku celine.

Brojevi: osoblje, budžet i PR ugovor

Policijska uprava ne izveštava o posebnoj stavci za društvene mreže. Predlog budžeta za 2026. godinu predviđa da se stavka 1:1 Policijska uprava poveća na nešto više od 48,4 milijarde kruna. U toj sumi su uključeni spoljna služba, istraga, IT, prostori i komunikacija. U godišnjem izveštaju ne postoji posebno izdvojena cifra za Facebook i Instagram. Međutim, moguće je utvrditi broj zaposlenih, široku budžetsku stavku i spoljne ugovore za stratešku komunikaciju.

ESO navodi da je odeljenje za komunikacije 2019. godine imalo u proseku 190 zaposlenih (160 godišnjih radnih snaga). BESTA statistika pokazuje porast sa 99 na 187 zaposlenih u periodu 2006–2019. Udeo komunikatora bio je 0,6 procenata u okviru agencije, ispod proseka državne uprave. Otprilike trećina komunikacionih aktivnosti činili su portparoli i sekretari za štampu. Nacionalni medijski centar bio je dostupan 24 sata dnevno. U istom izveštaju se napominje da policija ne specificira troškove komunikacije, ali da je stavka „putovanja, reprezentacija, informacije itd.” u godišnjem izveštaju tada iznosila nešto manje od 405 miliona kruna. Reprezentacija, putovanja i informacije nalaze se u istoj kategoriji. Ova cifra pokazuje da troškovi informacija nisu nevidljivi, već samo nespecificirani.

Osim osoblja, postoji i podrška agencija. U julu 2025. godine, Resumé je izvestio da je Polismyndigheten nabavila strateške komunikacione usluge u okviru okvirnog ugovora vrednog do 56 miliona kruna na četiri godine, procenjenog na oko 10 miliona kruna godišnje. Nije garantovana nikakva količina. Cena po satu bila je fiksna: 1.400 kruna, bez obzira na ulogu ili senioritet. Ugovor traje dve godine sa mogućnošću dva jednogodišnja produženja. Zadatak obuhvata strategiju brenda, analizu, produkciju kampanja, internu komunikaciju, podršku menadžmentu, digitalnu komunikaciju i grafički dizajn. Referentni zadaci trebalo je, između ostalog, da pokažu iskustvo u menjanju stavova kod široke publike i radu sa zasluženim medijima.

Prime je imao zadatak pre 2019. godine, a Gullers Grupp ga je preuzeo te godine. U novembru 2025. godine, novi okvirni ugovor dodeljen je BBDO Nordics, prema Dagens Opinion i Resumé. Jedanaest agencija pokazalo je interesovanje, a pet je ušlo u završnu fazu. Prime i Gullers nisu učestvovali. Pošto je cena po satu bila fiksna, nabavka je odlučena na osnovu procenjenog kvaliteta. Prva kampanja u okviru nove saradnje pokrenuta je u martu 2026. godine: „Svi policajci ne nose uniformu, još”. Kampanja umanjuje značaj tradicionalne uniforme i ističe empatiju, hrabrost, strpljenje i odlučnost kako bi proširila sliku o tome ko može postati policajac, između ostalog među ženama i osobama stranog porekla.

Deset miliona godišnje za podršku agencija nije cela komunikaciona mašina. To je deo koji se kupuje kako bi se oblikovale poruke. Osoblje, 280 naloga, medijska obuka i tekuća produkcija su dodatni. Poenta ESO-a je ona koja ostaje: država meri pratioce, a ne da li komunikacija čini vlast transparentnijom.

PR-dilema: informacija ili brend?

Agencija sa monopolom na nasilje ima legitimnu potrebu da dopre do javnosti. Javnost treba da zna kako da prijavi, gde se traži počinilac i koje prevare su u toku. To nije PR u pežorativnom smislu. Dilema nastaje kada isti kanali takođe treba da stvore poverenje, privuku kandidate za policijsku obuku i pruže „policijsku sliku” o intervencijama koje su već sporne.

ESO sumira tri cilja kod tri agencije: policija stvara poverenje, univerzitet se takmiči, Ombudsman za decu formira javno mnjenje. Za policiju je poverenje i cilj i merilo. Kada je cilj da javnost veruje policiji, negativne informacije postaju komunikacioni problem, a ne samo problem nadzora. Holgerssonova kritika, koju ESO prenosi, jeste da prilagođavanje može postati sistematsko. Policijski intervjuisani odgovaraju da je transparentnost zahtev iz strateškog dokumenta. Tu leži centralna napetost: komunikacija treba i da čuva poverenje i da pruži prostor za ono što ga može narušiti.

Razlika leži u izboru. Informacija pokušava da objasni događaj i pokaže šta je poznato i neizvesno. Komunikacija brenda bira osobine i situacije koje treba da oblikuju sliku organizacije. Kada ista agencija odgovara za oba, javna komunikacija treba da se čita zajedno sa presudama, nadzorom, istraživanjem i novinarstvom – ne kao zamena za njih.

Zatvoreni tok: UMF 2013. i 2020.

Godine 2013. Expressen je otkrio da je oko 5.000 policajaca bilo uključeno u UMF. Grupa je pokrenuta u februaru 2012. godine od strane osam policajaca, u vezi sa sindikalnim radom oko društvenih medija. Samo policajci i studenti policijske akademije su bili primljeni. Predsednica Policijskog sindikata Lena Nitz bila je član od početka. Izjavila je da su postovi neprihvatljivi i da se stidi. Šef nacionalne policije Bengt Svenson nazvao je jezik nedostojnim odraslih ljudi, ali je smatrao da forum nije u njegovoj nadležnosti.

Grupa nije raspuštena nakon otkrića. Aftonbladet je 2020. godine pokazao da je UMF tada imao više od 7.700 članova, uključujući penzionisane policajce. U vezi sa pokretom Black lives matter, demonstranti su opisivani kao "kriminalna imigrantska omladina" i "huligani iz predgrađa". Kolega koji je kleknuo u uniformi upoređen je sa nacističkim pozdravom. Član koji je ranije premešten zbog rasističkih izjava opisao je imigrante kao "mračnu silu". Komunalni policajac Nadim Ghazale rekao je da većina ne razmišlja tako, ali da malo ko ima snage da vodi debatu u grupi: "bivate pojedeni, preglasni su." Takođe je istakao ono na šta se ova istraga odnosi: policajci na društvenim mrežama su i dalje policajci, čak i u rolkama.

Ista platforma, dve prostorije. U jednoj aplauzi za saobraćajne akcije. U drugoj rasistički kodirane uvrede.

Šta je Westman videla u pozadini

Policajka i kriminolog Johanna Westman objavila je 2015. godine Policijski pogled uniformisane stvarnosti na Univerzitetu Linnaeus. Sama je bila članica i analizirala kako se policajci predstavljaju kada niko spoljašnji ne sluša. U februaru 2015. grupa je imala 5.469 članova. Oko 30 procenata onih koji su komentarisali bile su žene, ali samo nešto više od 10 procenata postova napisale su žene.

Dominantnu sliku naziva policijskim pogledom uniformisane stvarnosti: borba između policije i "kriminalaca", medija, političara, kriminologa i sopstvenog rukovodstva. Pravi policijski rad su intervencije i oružje. Kolegijalnost je jedinstveni front. Parola koju prenosi je da postoji samo jedna boja: plava. Kada kolege pucaju, slave se. Kada mediji istražuju, to postaje "lov". Jedan glas formuliše korporativni duh direktno: "Korporativni duh, kolegijalnost i otvorenost, apsolutno." Westmanova poenta je da je otvorenost bila velika prema spoljašnjem svetu, a mala prema onima koji su kršili kolektiv. Kritika je sistematski odbacivana.

U aprilu 2026. Stefan Holgersson je u Polistidningen napisao da su policajci stvorili interne grupe za ćaskanje za ono što se ne može reći javno. On opisuje tišinu kao cenu pripadnosti "plavom timu". Facebook grupa nije jedini oblik. Logika je ista.

Žene: meta spolja, nevidljiva koleginica iznutra

Prvi članak Expressena pokazao je da mržnja prema kritičarima nije bila rodno neutralna. Elisabet Höglund je nazvana "dementnom", "vešticom" i "mumijom u klovnovskoj perici". Advokatica Kerstin Koorti, koja je zastupala udovicu 69-godišnjeg muškarca koji je ubijen u Husbyju, poželjena je kao talac. Johanna Langhorst i Eva Franchell su odbačene kao smeće koje smrdi. Mlada novinarka je dočekana komentarom da je tata verovatno ponosan na svoju devojčicu. Muški kritičari su ismevani kao klovnovi ili Deda Mraz. Ženski kritičari su ismevani kao telo.

Westman pokazuje da je isti pogled bio usmeren iznutra. Muška pucnjava je slavljenja. Snimljena policajka sa psom i pendrekom nazvana je "bananas" i rečeno joj je da ne treba da bude policajka. Tema o seksualnom uznemiravanju odbačena je kao komplimenti. Norme muškosti retko su se izgovarale direktno i stoga nisu bile izazvane.

Disertacija Ariana Rostamija, preneta u Polistidningen 2024, pokazuje da je 44 procenta policajki u studiji doživelo rodno zasnovano uznemiravanje, često šale o metoo. Lundgren i Wieslander opisuju iste godine u Police Quarterly kako kolegijalna lojalnost i potreba za prihvatanjem u muškim mrežama mogu smanjiti sklonost prijavljivanju. Ovde se interna kultura susreće sa eksternim regrutovanjem. BBDO kampanja 2026. želi da smanji prag za žene koje se prijavljuju za posao, dok istraživanje pokazuje koje prepreke žene mogu da sretnu kada su već tamo.

Kada prva verzija postane norma

Materijal Expressena iz UMF-a pokazuje ponavljajuću iritaciju kada policijski izveštaji sami po sebi nisu dovoljni kao dokaz: "Zar policijska zapažanja više nisu dovoljna, mora li se imati još jedan svedok???" Okružni sudovi su nazvani igralištima, a porotnici "umornim kapama". To ne govori ništa sigurno o tome kako je svaki član postupao na dužnosti, ali pokazuje otpor prema kontroli koju podrazumeva sudska procena dokaza.

Policijski izveštaj se ne daje pod zakletvom, ali može imati veliki značaj za razvoj slučaja. Odredba o službenoj grešci u 20. poglavlju, član 1. Krivičnog zakonika štiti pojedince od grešaka i samovolje u vršenju vlasti. Zato prva dokumentacija igra ulogu, posebno kada nedostaju drugi svedoci ili snimci.

Vrhovni sud je 2025. godine razmatrao policijsku službenu grešku u dva slučaja. Uputstvo Tužilaštva 2025:06 podseća da odredba treba da štiti pojedince od samovolje. U februaru 2026. godine, prema Polistidningen, jedan policajac je optužen za prekidanje svedočenja žrtve silovanja. I ta optužba se vrti oko rane faze: koje informacije uopšte ulaze u prvu dokumentaciju.

Dokazana službena greška: izveštaj koji je prepravljen

Okružni sud u Jönköpingu osudio je 13. marta 2012. Uno Lennart Emanuel Stranda za službenu grešku, na 40 dnevnih kazni od po 200 kruna, plus doprinos fondu za žrtve zločina. On je bio policajac u tadašnjoj policijskoj upravi okruga Jönköping i živeo je u Värnamu. Predmet ima broj B 1128-11. Tužilac je bila glavni tužilac Monica Mimer iz Nacionalne jedinice za policijske slučajeve. Presuda je žalbom osporena prema dnevniku; ishod apelacionog suda nije uključen u ovaj materijal.

Događaj, prema okružnom sudu: 10. decembra 2010. Strand i koleginica Sofie Hallberg zaustavili su Labinota Mulu, osumnjičenog za neovlašćenu vožnju sa odjavljenim vozilom. Mula se otrgao i pobegao. Strand ga je pratio peške, izvadio službeni pištolj, povukao zatvarač i ispalio metak prema travnatom delu. Niko nije povređen. Mula je kasnije uhapšen.

Pravno značajno nije samo ispaljivanje metka. Bitno je i ono što je napisano nakon toga. U izveštaju u vezi sa događajem, Strand je opisao upozoravajući hitac: vikao je "stani ili ću pucati", čekao i pucao prema jarku 50–100 metara od bežećeg. Slične informacije dao je u ispitivanju 12. aprila 2011. Koleginica Hallberg je u ispitivanju rekla da je Strand rekao da je ispalio upozoravajući hitac. Tek 31. maja 2011, a zatim na sudu, Strand je rekao da je to bio slučajni hitac. Objasnio je da izveštaj nije bio tačan. Smatrao je da je događaj bio sramotan jer je napravio grešku u rukovanju kao policajac. Napisao je upozoravajući hitac umesto slučajnog "jer je smatrao da je to bolje".

Okružni sud nije našao dokaz da je metak bio namerni upozoravajući hitac. Većina je polazila od slučajnog hica, ali je ipak osudila za službenu grešku: okolnosti nisu zahtevale povećanu pripravnost, sumnja je bila neovlašćena vožnja, Mula je prema Strandovim rečima bio 50–100 metara ispred njega, a oružje je bilo nevešto rukovano. Delo nije bilo neznatno. Jedan član porote je imao izdvojeno mišljenje i želeo je da osudi za namerni upozoravajući hitac, između ostalog zato što su prvi izveštaj, ispitivanje i mesto pogotka ukazivali na nameru. Komisija za odgovornost osoblja pri Nacionalnoj policijskoj upravi procenila je da Strand neće biti otpušten ako bude osuđen prema optužnici.

Predmet pokazuje koliko može zavisiti od prve dokumentacije. Prvi zapis je naveo upozoravajući hitac. Kasnija izjava je navela slučajni hitac, uz objašnjenje da je sramotna greška u rukovanju bila prikrivena. Okružni sud je uporedio informacije i osudio za službenu grešku, a ne za lažno svedočenje. Strandov slučaj ostaje tu: kao konkretan primer zašto policijski izveštaj mora biti moguće proveriti u odnosu na kasnije izjave i druge dokaze.

Šta čitalac treba da uradi sa dva toka informacija

Onaj ko prati samo zvanične naloge policije vidi prisustvo, zahvalnost i regrutaciju. Onaj ko čita samo UMF citate vidi mržnju. Oba prikaza su nepotpuna. Javni nalozi su vođeni komunikacionim ciljevima; zatvorena grupa svojom sopstvenom grupnom dinamikom. Presude, nadzorne odluke, istraživanja i zavedeni dokumenti su potrebni za procenu obe slike.

Zato je pregled povezan sa praktičnim: snimajte kada je to zakonito, šta je važno kada ste izloženi policiji i pročitajte statistiku prijava. Za onoga ko vidi obrazac iznutra, kanal je dokumentacija, zakon o uzbunjivačima i Ombudsman za pravosuđe – a ne nova zatvorena grupa.

Česta pitanja

Koliko policija troši na društvene mreže i PR?
Ne postoji posebno izdvojena stavka za društvene mreže u godišnjem izveštaju. Ono što se može dokazati uključuje između ostalog 190 zaposlenih u odeljenju za komunikacije 2019. godine, mešovitu operativnu stavku za putovanja, reprezentaciju i informacije od skoro 405 miliona kruna u istom periodu, i okvirni ugovor za stratešku komunikaciju do 2025. godine u iznosu do 56 miliona kruna tokom četiri godine, procenjen na oko 10 miliona kruna godišnje. Ugovor je dodeljen BBDO nakon Prime i Gullers Grupe. Prva kampanja u saradnji pokrenuta je u martu 2026.

Gde je granica između informacija i PR-a?
Informacije o prevenciji kriminala i poternice su zadaci vlasti. Element PR-a postaje očigledan kada isti kanali takođe treba da promene stavove, ojačaju brend i regrutuju. To su izričiti delovi strateškog komunikacionog rada policije.

Šta UMF materijal pokazuje o dokazima?
Pokazuje okruženje u kojem su neki učesnici reagovali snažno kada su policijska zapažanja dovedena u pitanje. To je relevantno za razumevanje korporativnog duha, ali policijski izveštaj i svedočenje pod zakletvom su pravno različite stvari.

Da li UMF i dalje postoji?
Grupa je postojala 2013. sa oko 5.000 članova i 2020. sa više od 7.700. Holgersson opisuje 2026. interne chat grupe za ono što se ne govori javno. Platforma se može promeniti. Logika lojalnosti ne mora.

Izvori