Policijska vozila u saobraćajnim nesrećama: koliko je to često tokom hitnih intervencija?
Studija VTI-a po nalogu Polismyndigheten pokazuje da potere dominiraju nesrećama tokom hitnih intervencija, da je najčešći oblik sudara bočno guranje i da je svaki deseti policajac u spoljnoj službi bio uključen u ozbiljnu nesreću tokom hitne intervencije.
Rezime: Kada se policijski kombi sudari sa električnim trotinetom u Nybru, lako je tretirati događaj kao jedinstven. Javna statistika i istraživanja pokazuju nešto drugo: policijska vozila su često uključena u saobraćajne nesreće, posebno tokom vožnje pod sirenama i potera. Najsveobuhvatniji švedski pregled je VTI-izveštaj 1136 (2022), Učešće policije u saobraćajnim nesrećama tokom vožnje pod sirenama, sproveden po nalogu Polismyndigheten.
Motverket ovde ispituje šta se zapravo može utvrditi o obimu, tipovima nesreća i nedostacima u znanju – bez mešanja statistike o radnom okruženju sa krivicom u pojedinačnim slučajevima. Pozadina je aktuelna: sudar u Nybru 2. avgusta 2026. i ranije zapaženi slučajevi gde su mladi na dvotočkašima povređeni ili poginuli u vezi sa policijskom poterom, uključujući Alexandra Storåkera u Lerumu 2020.
Ne postoji kompletna javna “statistika nesreća policijskih vozila”
To je važna tačka već u starijim istraživanjima i u VTI-jevom nalogu: Švedska nije imala lako dostupni, objedinjeni pregled svih saobraćajnih nesreća u kojima su uključena policijska vozila. Ono što postoji su fragmenti – prijave osiguranja kod Kammarkollegiet, povrede na radu u LISA sistemu Polismyndigheten, ankete i pojedinačne istrage. To otežava javnosti da prati trend, ali ne umanjuje problem.
VTI se ograničava na vožnju pod sirenama: i hitne slučajeve i hitne situacije. Upravo tu se saobraćajna pravila mogu prekršiti i gde se rizik povećava – za policajce, za suprotne strane i za nezaštićene učesnike u saobraćaju.
Šta registri govore o obimu
U materijalu Kammarkollegiet za 2019. i 2020. ističu se dve stvari. Prvo, broj prijavljenih nesreća tokom vožnje pod sirenama značajno je porastao između godina (679 do 1 038). VTI istovremeno upozorava na probleme sa poređenjem: sistem podataka je promenjen 2019. i varijabla “tip vožnje” je češće nedostajala 2019. Brojevi su stoga bolji kao okvir veličine nego kao tačna krivulja trenda.
Drugo, većina nesreća tokom vožnje pod sirenama kategorizovana je kao nesreća tokom potere. Najčešći tip nesreće bio je preusmeravanje – kada policija prisiljava vozilo da se zaustavi kontaktom – zatim pojedinačne nesreće, sudari i nesreće tokom potere. To su saobraćajni rizici ugrađeni u samu radnu metodu, a ne pojedinačni izuzeci.
Statistika povreda na radu Polismyndigheten daje drugačiju perspektivu: oko 57 povreda na radu godišnje tokom vožnje pod sirenama u proseku tokom perioda, što odgovara 12–19 procenata svih povreda na radu kodiranih kao saobraćajna nesreća ili udar. To su povrede policijskog osoblja – ne potpuna slika povređenih suprotnih strana ili trećih lica.
Svaki deseti policajac – i često mlađi vozači
Među 386 policajaca u spoljnoj službi, svaki deseti je naveo da su kao vozači bili uključeni u najmanje jednu nesreću sa telesnim povredama ili velikom materijalnom štetom tokom vožnje pod sirenama. 81 procenat njihovih poslednjih takvih nesreća dogodilo se u hitnim situacijama. Povređeni su u proseku imali 33 godine i pet godina službe.
VTI ističe smenu generacija: novopečeni policajci često rade zajedno, sa ograničenim i profesionalnim i vozačkim iskustvom. Intervjuirani policajci opisuju hitnu vožnju kao i “uzbuđenje” i stres, i da informacije mogu stići u pogrešnom trenutku – na primer, u kružnom toku. Istraživači preporučuju između ostalog zahteve za vozačkim iskustvom pre vožnje pod sirenama, bolje i kontinuirano obrazovanje, i mentorstvo.
Šta ovo znači za pravnu sigurnost
Statistika ne dokazuje nepažnju u pojedinačnom slučaju. Ali ona čini tri stvari koje javnost ima pravo da zahteva:
- Ne normalizuje tišinu. Kada se policijska vozila ponavljaju u statistici nesreća, svaki novi ozbiljan događaj je deo obrasca koji treba otvoreno prikazati.
- Postavlja zahteve za dokumentaciju. Potera, preusmeravanje i zaustavljanje nezaštićenih učesnika u saobraćaju (moped, električni trotinet, bicikl) su visokorizični momenti. Vremenska linija, kamere i nezavisna istraga stoga nisu “dodatni”, već minimum.
- Pokazuje nedostatke u znanju. Ako su kategorije Kammarkollegiet nejasne i povrede suprotnih strana nisu transparentno prikupljene, ni parlament, ni mediji, ni pogođeni ne mogu pratiti da li mere funkcionišu.
Kada se nesreća dogodi tokom kontrole ili potere, često je istražuje jedinica za posebne istrage. To je garancija procesa – ne odluka o krivici. Pogledajte i Motverketovu analizu vesti o sudaru u Nybru i pravni proces nakon slučaja u Lerumu 2020.
Zaključak
Policijska vozila u saobraćajnim nesrećama nisu anegdotska. VTI-jev materijal pokazuje stotine prijavljenih nesreća tokom vožnje pod sirenama godišnje u registru Kammarkollegiet, da je potera najčešći okvir, da preusmeravanje dominira tipovima nesreća i da značajan deo policajaca u spoljnoj službi ima iskustvo ozbiljne nesreće tokom vožnje pod sirenama. Javna prezentacija je i dalje fragmentirana. Upravo zato pojedinačni slučajevi – od Leruma do Nybra – moraju biti ispitani sa primarnim izvorima, a ne samo sa kratkom beleškom o događaju.
FAQ
Da li postoji zvanična godišnja statistika o svim nesrećama policijskih vozila?
Ne, ne u jedinstvenoj javnoj seriji koja je lako pratiti. VTI i starija istraživanja ukazuju upravo na taj nedostatak. Ono što postoji uključuje, između ostalog, registar povreda Kammarkollegiet-a, LISA i posebne istrage.
Koliko su česte nesreće tokom hitne vožnje prema VTI?
U materijalu Kammarkollegiet-a prikazano je 679 nesreća 2019. godine i 1 038 nesreća 2020. godine tokom (pretpostavljene) hitne vožnje. U LISA-i, povrede na radu tokom hitne vožnje su u proseku oko 57 godišnje.
Šta je češće – potera ili običan sudar?
Među nesrećama tokom hitne vožnje u materijalu Kammarkollegiet-a, potera je bila najčešći tip vožnje. Najčešći tip nesreće bio je guranje sa puta.
Da li statistika znači da je policija izazvala nesreće?
Ne. Registri pokazuju umešanost i povrede, ne automatski pravnu odgovornost. Odgovornost se ispituje u posebnoj istrazi, optužnici i sudu u pojedinačnom slučaju.
Da li je ovo pravni savet?
Ne. Tekst je pregled zasnovan na izvorima iz javnih istraživanja i podacima iz registara.