Uslovi za policijsku obuku: testovi sposobnosti, sniženi pragovi i rizik kvantiteta prije kvaliteta

Istraživanje prijemnih uslova za policijsku obuku, UNIQ testa, kritike revizije, medijskih upozorenja i novih prijedloga.

Policijska profesija nije samo bilo koja uslužna profesija. Policajcu je dozvoljeno da zaustavi ljude, pretražuje telo, koristi silu, nosi vatreno oružje, prijavljuje krivične sumnje i piše dokumente koji mogu postati konačni na sudu. Stoga pitanje zahteva za obuku poli cije postaje ne interno pitanje ljudskih resursa, već pitanje pravne sigurnosti

Osnovno pitanje: više policajaca ili pravih policajaca?

Aftonbladet's 200 Seconds pregledao je policijsku obuku 2022. kroz nekoliko članaka. U članku „Policijski aspiranti ne mogu ni da napune automobil“, odjekuje se alarm iskusnih policajaca i ljudi sa transparentnošću. Oni opisuju aspirante koji ne prolaze jednostavno izveštavanje, studente koji nisu u stanju da se nose sa osnovnim praktičnim aspektima i slučajeve u kojima se prijavljuje da su ljudi ionako prihvaćeni

Aftonbladet takođe izveštava o studentima koji su na pisanim testovima pozvali osumnjičene za grubo pogrdne stvari, aspirantima koji su se zaključali u policijski automobil kada su se kolege upale u tuče, i supervizorima koji su iskusili pritisak da osude lepše. Bivši policajac i nastavnik, Johan Siverland, kaže u pregledu da su primeri važni kada ih postane previše, jer govore nešto o ukupnosti onoga što je

uzeto.

Policijski istraživač Stefan Holgersson oštro rezimira problem u istom pregledu: zahtev za brzim angažovanjem velikog broja policajaca doveo je, prema njegovim rečima, do nižih zahteva za zapošljavanje i pritiska da se odobre ljudi koji ne bi trebalo da budu odobreni. Posledica toga nije samo unutrašnje radno okruženje. Može pogoditi javnost, jer policajci imaju veliko pravo da koriste sil

Test sposobnosti: šta znači „ispod normalne nadarenosti“?

Najosetljiviji deo rasprave odnosi se na test sposobnosti. Ovde treba biti precizan.

Švedski radio Ekot izvestio je 2016. godine da test sposobnosti policijske obuke koristi Staninovu skalu od devet tačaka i da je „normalno nadaren aplikant“ tada opisan kao osoba koja dobija 4, 5 ili 6. Pre spuštanja bila je potrebna četvrta; zahtev je zatim smanjen na 3. Korišćenje Ekotove starije formulacije znači da je minimalni nivo prolaska ispod opsega koji je tamo opisan kao normalna dar

ovitost.

Policijske novine objasnile su 2022. isti razvoj tehničkijim. Granica za polaganje UNIK testa je 3 stanine. U 2016. godini granica je smanjena sa 4 na 3. 2022. godine test je ponovo normiran. Pre preimenovanja, prema Policijskim novinama, bilo je potrebno najmanje 57 od 100 bodova da bi se dobio treći; nakon preimenovanja bilo je dovoljno 52. Policijske novine kažu da je u praksi postalo lakše dobiti odobrenje

Međutim, postoji jedna važna nijansa. Prema policijskim novinama, danska carinska i probacijska služba preferira da koristi termin „normalna zona“ i opisuje ga kao 3-7 na Staninovoj skali. Sa tom terminologijom autoriteta, granica 3 je unutar normalne zone. Stoga ne treba bezbrižno reći da je svako ko uspije na 3 „ispod normalne darovitosti“. Umesto toga, činjenično održiva formulacija je: zahtev je smanjen sa 4 na 3, a u Ekotovom starijem opisu 4-6 je bio u normalnom opsegu sposobnosti, dok Ured za carinu i probaciju kasnije opisuje 3-7

kao normalnu zonu.

Renormalizacija 2022: ista cifra, niži zahtevi za ocene

Nacionalni ured za reviziju opisuje u izveštaju Prijem na policijsku obuku da UNIK test sposobnosti meri verbalne, prostorne i logičke sposobnosti i da za polaganje je potrebna najmanje stanina 3. Izveštaj takođe navodi promene:

2012: jezički test je uklonjen.
2016: uslov za polaganje testa sposobnosti snižen je sa 4 na 3.
2022: uklanja se uslov za polaganje srednjoškolskih ocena iz istorije.
2022: test sposobnosti je normalizovan, što, prema švedskom nacionalnom uredu za reviziju, znači da mu nije potrebno toliko bodova da bi se dobio treći.

Riksrevisionen piše da se procenat koji su položili test sposobnosti povećao za 13 procentnih poena nakon preimenovanja. To nije samo tehnički detalj. Kada sistem istovremeno ima ciljeve politike više policajaca, svako takvo prilagođavanje postaje deo usmeravanja ka većim propisima.

Kritika Nacionalnog ureda za reviziju: prijem nije dovoljno siguran

Ukupni zaključak Nacionalnog ureda za reviziju 2025. godine je da prijem na policijsku obuku nije efikasan. Kritika nije da je svaki učenik slab. Kritika je da sistem nije dovoljno siguran da odabere prave ljude

Centralni nedostaci su:

Nema sveobuhvatne analize rada: Policijski organ nema dovoljno podataka o tome koje kvalitete i sposobnosti su potrebne u policijskoj profesiji.
Nejasna ograničenja: nije osigurano da ograničenja testa mere prave stvari za profesiju.
Princip zablude: kandidati moraju položiti test da bi nastavili. Može ukloniti odgovarajuće kandidate na nejasnim osnovama kada su pragovi neizvesni
Test sposobnosti je drugačiji: više ljudi sa stranim porijeklom prolazi na testu sposobnosti, što se, prema švedskom nacionalnom uredu za reviziju, ne može objasniti uglavnom razlikama u ocenama ili univerzitetskim ispitima.
Pitanje jezika je nerešeno: prethodni jezički testovi su uklonjeni, dok pregled Aftonbladeta i zapažanja Nacionalnog ureda za reviziju ukazuju na praktične probleme sa sposobnošću pisanja.
Nepodobni kandidati mogu proći: Nacionalni ured za reviziju upozorava da nedostaci mogu značiti da se neprikladni kandidati usvajaju dok odgovar ajući kandidati nestaju.

Broj je postao cilj sam po sebi

Komentator Aftonbladeta Oisin Cantvell povezao je pregled od 200 sekundi sa političkom „aukcijom“ više policajaca. Ukazao je na činjenicu da se političari dugo takmiče za brojeve: više policije, više mesta, veći autoritet. To je razumljiv politički odgovor na kriminal, ali je opasno ako broj policije postane važniji od kontrole ko dobija policijske akreditive

Upravo tu pitanje obrazovanja ispunjava vladavinu prava. Policijski službenik koji nije u stanju da se nosi sa stresom, švedskim razgovorima, procenama proporcionalnosti, vežbama oružja ili nezavisnim veštinama donošenja odluka nije samo rizik za radno okruženje. Osoba može donijeti pogrešnu odluku palicom, pištoljem za omamljivanje, vatrenim oružjem, prinudnim sredstvima ili lišavanjem slobo

de.

Novi predlozi 2026: pooštravanje ili novo prilagođavanje?

U maju 2026. policijske novine izvestile su o predlozima radne grupe za nove uslove za prijem. Grupa kaže da je obavila domaći zadatak analizom rada i da ambicija nije sniziti zahteve. Predlozi uključuju, između ostalog:

poboljšani psihološki intervjui,
ispitivanje švedskih testova,
trenuci trčanja za testiranje izdržljivosti i pokretljivosti,
rodno diferencirane norme u Isokaiju,
Isokai će meriti maksimalnu vrednost umesto srednje vrednosti,
dodatni test mišića,
ispitivanje kako fizičke sposobnosti treba održavati tokom vremena,

revidirani medicinski zahtevi gde višestruke dijagnoze više ne bi trebale biti apsolutne prepreke ako su dobro kontrolisane ili razjašnjene.

Postoje delovi koji zvuče razumno. Policijska profesija ne zahteva isti tip tela kod svih, ali zahteva stvarnu funkciju: trčanje, nošenje, intervenciju, pisanje, razumevanje, procenu rizika i saradnju pod stresom. Problem je da li „modernizacija“ postaje reč koja može značiti i tačniji izbor i niže pragove kako ciljevi zapošljavanja

pritiskaju.

Šta treba pregledati u budućnosti?

Ako država želi i više policajaca i bolje policajce, potrebno je više od slogana. Minimalni zahtev treba da bude otvo

reno praćenje:

koliko ih je usvojeno nakon svake promene zahteva;
kako se rezultati testova sposobnosti, intervjua za jezik, fiziku i psihologiju razvijaju tokom vremena,
koliko ljudi ne uspe tokom obuke, mandata kandidata i prvih godina radnog staža;
broj ljudi koji primaju disciplinske sankcije, anomalije vezane za oružje ili radne radnje;
da li su izveštaji, ispitivanja i izveštaji o intervenciji pravno korisnog nivoa;

da li tutori zaista mogu da prevaziđu aspirante bez pritiska kvote.

Zahtevi policijske obuke ne bi trebalo da budu konstruisani tako da nepotrebno isključuju ljude. Ali oni takođe ne smeju biti konstruisani da postignu ciljeve političkog osoblja. Svako ko dobije pravo države da koristi silu mora proći više od minimuma da bi prošao kroz proces prijema