Neprošao sigurnosnu provjeru – a ipak ostao u sistemima

DN javlja da je službenik blizak savjetniku premijera za nacionalnu sigurnost pao na sigurnosnoj provjeri, ali zadržao propusnicu, tajne IT-sisteme i pristup Rosenbadu.

Rezime: Dana 14. oktobra 2026. godine, Dagens Nyheter je izvestio da je jedan službenik u kabinetu vlade, sa zadatkom blizu nacionalnog savetnika za bezbednost premijera, nije prošao bezbednosnu proveru. Prema DN, osoba je ipak mogla da pristupi poverljivim informacijama, koristi tajne IT sisteme i kreće se hodnicima premijera u Rosenbadu. DN piše da su problemi nastali tokom proleća 2026. godine i da je obaveštenje o neuspešnoj proveri stiglo sredinom jula. Osoba je otišla na odmor čekajući trajno rešenje, ali je zadržala propusnicu i nekoliko puta ulazila u prostorije. Kabinet vlade ne želi da komentariše. Zakon ne zahteva komentar. Zakon o zaštiti bezbednosti (2018:585) kaže da osoba koja učestvuje u bezbednosno osetljivim aktivnostima mora biti proverena pre početka učešća, da se provera mora pratiti i da se procena mora preispitati kada postoji razlog. Osoba za koju se više ne može pretpostaviti da je lojalna i pouzdana ne sme učestvovati. Zakon ne postavlja vremenski okvir kada propusnice i ovlašćenja treba da budu ukinuti. Informacije DN opisuju upravo taj jaz.

Šta DN zapravo izveštava

Službenik je radio u kabinetu vlade, u blizini nacionalnog savetnika za bezbednost premijera. To je jedno od mesta gde poverljive informacije i pristup hodnicima premijera spadaju u posao. DN piše da je osoba sredinom jula obaveštena da više nije odobrena, te stoga više nije smatrana pogodnom za učešće u bezbednosno osetljivim aktivnostima. Posledica je bila odmor u iščekivanju trajnog rešenja. Propusnica, tehnička oprema i pristup bezbednosno osetljivim IT sistemima kabineta vlade ostali su. Prema DN, osoba je nekoliko puta bila u kabinetu vlade nakon obaveštenja.

U pismu ostavljenom novinarima DN, prema listu, osoba piše: „Uradio sam svoje i informisao.“ Pismo kritikuje bezbednosnu organizaciju kabineta vlade i procenu koja je bila pogrešna, dok je pristup ostao. Prema Omni-jevom prenosu, DN nije ranije bila u kontaktu sa službenikom. Nakon smrti, podneta je prijava Inspektoratu za rad, prema DN, zbog toga što je kabinet vlade procenio da okolnosti oko bezbednosne provere mogu biti relevantne za događaj. Agencija ne želi da komentariše slučaj.

Šta zakon zahteva – i šta ne određuje vremenski

3. poglavlje, član 1. zakona o zaštiti bezbednosti: osoba koja kroz zaposlenje ili na drugi način treba da učestvuje u bezbednosno osetljivim aktivnostima mora biti bezbednosno proverena. Ministri i poslanici su izuzeti. Službenik u kabinetu vlade nije. Član 2. navodi svrhu: utvrditi da li se osoba može smatrati lojalnom interesima koje zakon štiti i inače pouzdanom sa stanovišta bezbednosti, i uzeti u obzir okolnosti koje mogu predstavljati ranjivosti. Član 3: provera se mora obaviti pre nego što učešće počne i pratiti tokom trajanja učešća. Član 4: procenu vrši onaj ko odlučuje o zaposlenju ili učešću, a prethodna procena se mora preispitati ako postoji razlog.

Säkerhetspolisen opisuje isti postupak. Kontrola registra je deo osnove u bezbednosnim klasama 1–3. Nije Säkerhetspolisen ta koja odobrava osobu. To je izvršilac aktivnosti, ovde kabinet vlade, koji donosi konačnu procenu. Säkerhetspolisen takođe navodi da svi koraci moraju biti završeni i odobreni pre nego što osoba počne da učestvuje. To nešto govori o početnoj tački. Manje govori o završetku: koliko brzo propusnica, ovlašćenje i IT nalog treba da budu ukinuti kada se procena promeni.

Radni sud je razmatrao posledice za zaposlenje, a ne za propusnicu. U AD 2021 br. 63, zaposleni je otpušten nakon ponovne provere koju je poslodavac sam izvršio. Sud je poništio otkaz jer poslodavac nije pokazao da osoba zapravo više ne ispunjava zahteve. Istovremeno, zaključak u slučaju je jasan na drugoj tački: osoba za koju se više ne može pretpostaviti da je lojalna i pouzdana ne sme učestvovati u bezbednosno osetljivim aktivnostima. Otkaz i premeštaj su pitanje radnog prava. Suspenzija ovlašćenja je pitanje zaštite bezbednosti. Oni mogu ukazivati na različite pravce iste nedelje.

Tri praga: provera, pristup, zaposlenje

Razdvojite tri praga.

Bezbednosna provera. Kontinuirana procena lojalnosti, pouzdanosti i ranjivosti. To nije krivična presuda niti disciplinska odluka. Odbijanje znači da osoba više ne treba da učestvuje u delu posla koji je osetljiv na bezbednost.
Pristup. Prolazna kartica, IT nalog, oprema, informacije klasifikovane kao bezbednosno zaštićene. To je praktično učešće. Zakon zahteva da provera postoji pre učešća i da se prati. Ne navodi u koliko sati kartica treba da bude deaktivirana. Prema informacijama DN-a, kartica i sistemi su ostali aktivni nakon obaveštenja u julu, a osoba ih je koristila.
Zaposlenje. LAS i AD 2021 br. 63. Odbijena provera može biti opravdan razlog za otkaz ako nema drugog posla, ali kada poslodavac sam izvrši procenu, stvarne okolnosti moraju biti prikazane. Odmor „u iščekivanju trajnog rešenja“ je odluka o zaposlenju. To nije odluka o zatvaranju pristupa.

Jaz nastaje kada prag dva čeka na prag tri. Osoba više nije odobrena, ali ostaje u sistemima dok se personalno pitanje ne reši. Tokom tog vremena, bezbednosna zaštita je personalno pitanje. Zakon je napisan obrnuto: učešće treba da prati proveru, a ne kalendar za premeštaj.

Šta čitalac treba da uradi sa ovim

Pročitajte 3. poglavlje, čl. 1–4, ne samo uvod DN-a. Pitanje je da li je učešće prestalo kada se procena promenila.
Zatražite dokumente Vlade koji regulišu ukidanje pristupa pri ponovnoj bezbednosnoj proveri: procedura, vremenski okvir, ko zatvara karticu i nalog. Bezbednosna provera u pojedinačnom slučaju je poverljiva. Procedura ne mora biti. Pogledajte vodič za traženje dokumenata.
Zabeležite prijavu Inspektoratu za rad kao poseban trag. On ispituje radno okruženje, a ne da li su poverljive informacije procurile.
Ne mešajte ovo sa uzbunjivanjem. Pismo DN-u je lična kritika osobe nakon odbijanja, a ne zakonom zaštićeno izveštavanje o nepravilnostima. Taj redosled je opisan u pregledu zakona o uzbunjivačima.

Često postavljana pitanja

Da li je odbijena bezbednosna provera isto što i da je osoba nešto odala?
Ne. Provera procenjuje da li se može pretpostaviti da je osoba lojalna i pouzdana, i da li postoje ranjivosti. DN ne izveštava da su informacije prosleđene dalje.

Ko odlučuje o odbijanju?
Onaj ko odlučuje o učešću u radu. Za zaposlenog u Vladi, to je Vlada, a ne Bezbednosna policija. Bezbednosna policija vrši proveru registra kada je pozicija u bezbednosnoj klasi.

Da li prolazna kartica mora biti zatvorena istog dana?
Zakon kaže da onaj ko ne ispunjava zahteve ne treba da učestvuje, i da se provera treba pratiti. Ne navodi vremenski rok u satima. Nedostatak sata je deo problema kada je prema DN-u pristup ostao.

Može li osoba biti otpuštena?
To je zasebno pitanje. AD 2021 br. 63 pokazuje da ponovna provera koju je poslodavac sam izvršio nije automatski opravdan razlog, ako poslodavac ne pokaže okolnosti na kojima se procena zasniva. Otkaz ne rešava pitanje da li je kartica već trebala biti deaktivirana.

Zašto Vlada ne komentariše?
Pojedinačne bezbednosne provere su poverljive. To ne sprečava vlast da iznese koja procedura važi kada se provera odbije. To pitanje nije odgovoreno.