Samostalno oduzimanje, pozajmljen auto i zapljena: kada organi uzimaju imovinu

Istraživanje samostalnog oduzimanja, prijavljenih vrijednosti, pozajmljenih auta koje uzima izvršni organ, prava i rizika kada zaplijenjena imovina nestane.

Novi zakon o nezavisnoj konfiskaciji dozvoljava policiji i tužiocima da uzmu imovinu za koju se sumnja da proizilazi iz kriminalnih aktivnosti, čak i kada imovina ne može biti povezana sa konkretnim krivičnim djelom, pa čak i ako osoba nije osuđena za krivično delo. Cilj je suzbijanje kriminalne ekonomije. Ali metoda takođe stvara oštro pitanje prava: koliko imovine je državi dozvoljeno da preuzme kada se sumnja odnosi na finansije, način života i proporciju između imovine i zakonskog pri

Ovo nije pravno „krađa“ kada odluka ima pravnu podršku i sudi se u odgovarajućem redosledu. Ali za pojedinca efekat može biti isti kao u slučaju gubitka imovine: automobil, gotovina, sat, jakna, torba ili imovina nestaju iz sopstvene kontrole. Istovremeno, pregledi policijskog zaplene pritvora pokazuju da imovina takođe može nestati ili se neadekvatno postupati unutar vlasti. Stoga se zaplene moraju ispitati i kao sprovođenje zakona i kao upad u privatnost

Gubitak: tri koncepta koja se često mešaju

Gubitak znači da vlasništvo nad imovinom prelazi na državu. Novo zakonodavstvo o oduzimanju koje je stupilo na snagu 8. novembra 2024. godine okupilo je i izmenilo pravila u novih 36 poglavlja Krivičnog zakonika. Glavni koncepti su:

• Gubitak prihoda od kriminala: država uzima novac ili imovinu koja se može povezati sa konkretnim zločinom. Klasičan primer je novac od određenog kriminala droge, prevare ili nasleđa. Veza sa zločinom je centralna
.
• Produženo oduzimanje: država može uzeti neobjašnjivu imovinu koja ne mora biti direktno povezana sa određenim zločinom kojem se sudi, ali zahteva da osoba bude osuđena za krivično delo koje pokreće oduzimanje. Nakon reforme 2024. godine, zahtev za dokazivanje je formulisan da bi trebalo da bude pretežno verovatno da imovina potiče iz kriminalnih aktivnosti
.
• Nezavisna konfiskacija: država može uzeti imovinu, a da niko nije osuđen ili čak procesuiran za određeni zločin. Pitanje je, umesto toga, da li je imovina nesrazmerna legitimnom prihodu i da li je očigledno verovatnije da je imovina izvedena iz kriminalne aktivnosti nego što je legalnog
porekla.

Velika vest, dakle, nije da država može da preuzme profit od kriminala. Država je to mogla i ranije. Novina je u tome što se trag oduzimanja može voditi nezavisnije od krivičnog slučaja i da se prinudna sredstva kao što su oduzimanje, oduzimanje novca i sekvestracija mogu koristiti za osiguranje imovine dok se sudi pitanju oduzimanja

Šta se promenilo sa reformom 2024.

Reforma je, između ostalog, podrazumevala:

• Novo poglavlje 36 Krivičnog zakonika o oduzimanju imovine i korporativnim novčanim kaznama.
• Novi oblik oduzimanja: nezavisno oduzimanje.
• Novi zakon o postupku oduzimanja kojim se uređuju nezavisne istrage oduzimanja.
• Proširene mogućnosti korišćenja prinudnih sredstava za osiguranje imovine, kao što su oduzimanje i sekvestracija.
• Zapljena novca postala je opštije prinudno sredstvo za obezbeđivanje, na primer, bankovnih sredstava ili elektronskog novca.

Pitanje pravne sigurnosti je da država više ne mora uvek da dokazuje konkretan osnovni krivični čin pre nego što se imovina oduzme. Sud još uvek treba da preispita oduzimanje, ali pojedinac je možda izgubio kontrolu nad imovinom čak i pre konačnog

Iznos i otvoreni predmeti

SVT je u maju 2025. izvestio da je policija imala 221 otvoren slučaj u kojima je vrednost zapljena prema novom zakonu iznosila približno 57 miliona SEK.

remeno, policija je prijavila posebno značajan slučaj imovine: Okružni sud u Attundi odlučio je o založnom pravu za imovinu procenjene vrednosti od 19,2 miliona SEK, u okviru nezavisne istrage o nezavisnom oduzimanju. Sumnja je bila da je imovina finansirana sredstvima iz kriminalnih aktivnosti. Važno je tačno navesti sumnju: samo pitanje oduzimanja treba sudski ispitati

Na stranici sa statistikom nalazi se grafikon otvoreno deklarisanih vrednosti u nezavisnom oduzimanju. Treba ga pažljivo pročitati jer različiti izvori mere različite stvari: otvorene slučajeve, pojedinačne odluke o založnom pravu, zaplene i eventualno kasnije oduzimanje.

Ovako funkcioniše nezavisno oduzimanje u praksi

Policijski organ opisuje zakon na sledeći način: imovina ne mora biti povezana sa konkretnim zločinom ili opipljivom korist od zločina. Policija i tužioci moraju pokazati da je imovina verovatno nastala iz kriminalnih aktivnosti, uključujući i zato što je vrednost nesrazmerna zakonskom prihodu osobe ili

Proces uključuje pojednostavljeno:

1. Policija nailazi na imovinu koja se smatra neobjašnjivom u vezi sa finansijama osobe.
2. Policija može pokrenuti istragu i oduzeti imovinu.
3. Slučaj će preuzeti tužioci.
4. Tužilac traži oduzimanje na sudu.
5. Sud ispituje da li je očigledno veća verovatnoća da će imovina poticati iz kriminalne aktivnosti nego da ima zakonsko poreklo.

Prema policiji, osoba od koje je oduzeta imovina nije osumnjičena za krivično delo isključivo samostalnom oduzimanjem. To je važna formalna razlika. Ali sa stanovišta privatnosti, intervencija je ipak teška: država može pretražiti i oduzeti imovinu, tražiti finansijska objašnjenja i prebaciti praktični pritisak na pojedinca, čak i kada konkretan zločin nije potkrijepl

Kritika privatnosti i prava

Već kada je zakon uveden, SVT je izvestio da ga je kritikovao, između ostalog, Ombudsman za pravdu, koji je upozorio na nedostatak pravne sigurnosti ako se zaplene izvrše na labavim osnovama. Kritika se ne odnosi na zaštitu kriminalnih profita. Radi se o kontroli sredstava moći.

• Neprecizan rizik vlasništva: može se pretpostaviti da imovina u nečijem posedu pripada toj osobi, čak i kada je registrovani vlasnik neko drugi.
• Procena načina života: satovi, automobili, odeća, gotovina i nakit mogu postati dokazna pitanja o finansijama i društvenosti osobe.
• Riz ik treće strane: rođaci, partneri, deca ili prijatelji mogu patiti ako je imovina napisana, pozajmljena ili uskladištena na način koji organ pogrešno tumači.
• Povreda privatnosti: poseta tela, nalozi za pretres, finansijska istraživanja i revizija privatne imovine mogu se odvijati bez uobičajene krivične sumnje protiv osobe.
• Praktični teret dokazivanja: iako država mora formalno pokazati svoje, u praksi će pojedinac možda morati da pokaže račune, tokove plaćanja, kredite, poklone i istoriju vlasništva.
Pad
• vrednosti i vreme: automobili, satovi, elektronika i odeća mogu izgubiti vrednost dok se stvar isprobava. Može biti teško potpuno popraviti čak i ako vlasnik kasnije to ispravi
.

Pozajmljeni automobil: kada švedska uprava za izvršenje uzme automobil na policijsku inspekciju

SVT Blekinge upozorio je 2026. godine na obližnju, ali pravno drugačiju situaciju: Sudski izvršitelj može uzeti automobil koji ste pozajmili ako vozač ima dugove i zaustavi ga policija. SVT se poziva na pretpostavku iz poglavlja 4, odeljak 18 poglavlja 4: dužnik se smatra vlasnikom pokretne imovine u njegovom posedu, osim ako nije jasno da imovina pripada

Aftonbladet je opisao slučaj Ebbe Olssona, koji je svoj automobil pozajmio čoveku u dugovima. Kada ga je zaustavila policija, krunsko tužilaštvo zaplenilo je automobil, iako je izjavila da je to njen. Pokušala je, prema članku, da dokaže vlasništvo potvrdama o registraciji, bankovnim izvodima, tekstualnim porukama, inspekcijama i kartama za parkiranje, ali joj je rečeno da se ispravi i

Ovo nije nezavisno oduzimanje. To je ovrha za dug. Ali rizik za treća lica je sličan: svako ko pozajmljuje, drži ili dozvoli nekome da koristi imovinu može biti primoran da brzo dokaže vlasništvo, ponekad tek nakon što je imovina već preuz

Upozorenje: ne pozajmljujte automobil ili dragocenosti ležerno

Ako pozajmite automobil, skupi sat, telefon, računar, alat ili druge dragocenosti nekome sa dugovima, kriminalnom vezom ili nejasnim prihodima, mogli biste završiti u dokaznom problemu. Ovo važi čak i ako ste pravi vlasnik.

• Izbegavajte pozajmljivanje automobila nekome za koga znate da ima velike dugove.
• Ako ionako pozajmljujete, napišite jednostavan ugovor o kreditu sa datumom, vremenom, svrhom i da je vlasništvo vaše.
• Sačuvajte ugovore o kupovini, bankovne izvode, osiguranje, istoriju usluga i tekstualne poruke u kojima je naveden kredit.
• Ne dozvolite nikome drugom da dugoročno, ekskluzivno poseduje vašu imovinu ako želite da budete u mogućnosti da pokažete da je vaša.
• Ako je imovina preuzeta: zatražite pismenu odluku, broj evidencije, protokol o oduzimanju/oduzimanju i informacije o tome kako se žaliti.

Kada imovina nestane iz vlasti

Rizici se ne zaustavljaju kada je imovina u rukama vlasti. Ekpressen/GT pregledao je podatke za 2019. godinu o policajcima koji su ukrali zaplenjenu robu u Geteborgu. U članku su opisani interni razgovori u kojima su se policajci šalili ili pisali o zaplenjenim električnim alatima, „lopatama“ robe i detaljima alata koji su nestali, a da nisu zabeleženi u protokolima pre istrage. GT je takođe napisao da je pet godina bilo između 200 i 300 prijavljenih slučajeva godišnje krađa povezanih sa zaposlenima u policiji u zemlji, što je dovelo do krivičnog gonjenja ili osude.

Sidsvenskan je izvestio o misterioznoj krađi u policijskom skladištu u Malmeu, gde su se alarmi aktivirali nekoliko puta, ali su prvobitno ocenjeni kao netačni. Takvi podaci pokazuju zasebno pitanje pravne sigurnosti: kada država preuzme imovinu, država mora biti u stanju da pokaže lanac od oduzimanja do

Nije dovoljno da autoritet kaže da je imovina bila „smeće“, „oruđe zločina“ ili „neobjašnjiva“. Svaka stavka mora biti u mogućnosti da se prati. Ako roba nije registrovana, otvara se praznina u kojoj vlasnik nema potvrdu o onome što je uzeto, a organ nema kontrolu nad onim što je izgubljeno

Vaša prava i praktični koraci

• Zatražite zapisnik direktno: oduzimanje, oduzimanje, sekvestracija ili odlaganje moraju biti opisani u pisanom obliku.
• Zatražite donosioce odluka i brojeve evidencije: pitajte ko je donio odluku, na osnovu čega i gde se predmet vodi.
• Pogledajte strukturirano vlasništvo: ugovor o kupovini, plaćanje, osiguranje, usluga, ključevi, ugovor o kreditu, SMS i svedoci.
• Odvojite tragove: Oduzimanje od strane sudskog izvršitelja, zaplena od strane policije i zahtev tužioca za oduzimanje imaju različita pravila i načine žalbe.
• Djelujte brzo na aukciji: ako se imovina želi prodati, morate zatražiti ispravku/žalbu i zatražiti da se prodaja zaustavi do pregleda.
• Ako imovina nedostaje: zatražite popis inventara, broj zaplene, ko je imao pristup skladištu, dnevnik i pismeni zapis o onome što se dogodilo.
• Razmotrite JO ili delikt: posebno ako organ ne može uzeti u obzir upravljanje imovinom, ne reaguje ili prodaje imovinu uprkos prigovoru vlasnika.

Novi zakon o oduzimanju može biti moćno sredstvo protiv profita od kriminala. Ali moćni alati moraju imati moćnu kontrolu. U suprotnom, princip „zločin se ne plaća“ rizikuje da prvo uđe u državu i da se pojedincu dozvoli da nakon toga dokaže svoju nevinost, vlasništvo i integritet

Izvori

• Vlada: Novi zakon pruža nove mogućnosti za oduzimanje imovine kriminalaca
• Riksdag: Novo zakonodavstvo o oduzimanju
• Blog sudija: Novo zakonodavstvo o oduzimanju, šta je oduzimanje, a šta novo?
• Policijska uprava: Nezavisno oduzimanje
• SVT Stockholm: Zaplijenjen automobil za pola miliona
• SVT Ost: Zaplijenjena luksuzna roba za 57 miliona SEK
• Policija: Višemilionska vila može biti izgubljena
• SVT Blekinge: Tada Kronofogden može uzeti vaš pozajmljeni automobil
• Aftonbladet: Pozajmljivanje automobila čoveku u dugovima
• Ekpressen/GT: Alarm zbog policajaca koji kradu zaplenjenu robu