Razgovori s djecom koji postaju dokaz: nallekort, tejping i ono što nedostaje u spisu

Uppdrag granskning pokazao je nenaucne razgovore s djecom koji mogu voditi do LVU. Tekst stavlja metode naspram zahtjeva o dokazima u novom zakonu, SBU-praznina, snimljenih saslušanja i onoga što stvarno stigne u upravni sud.

Rezime: Dana 22. aprila 2026. godine, Uppdrag granskning je prikazao kako istraživački razgovori sa decom u socijalnoj službi mogu biti od presudnog značaja bez da iko spolja čuje šta je rečeno. U studiji sa Univerziteta u Geteborgu, koju UG prenosi, više od 200 socijalnih radnika odgovorilo je na pitanja o tome kako razgovaraju sa decom. Više od 80 procenata ispitanih koristi metode koje nemaju podršku u istraživanjima kada istražuju sumnje na zlostavljanje: kartice sa medvedićima, gde dete bira karticu sa različitim emocionalnim stanjima, i "tejpovanje", gde se dete tumači na osnovu igre sa drvenim figurama. Razgovori se dokumentuju kao beleške. Policijski razgovori sa decom u Barnahus se snimaju. U Helsingborgu su kartice sa medvedićima predate upravnom sudu kao osnov za LVU. Opština je sama sebe prijavila prema lex Sarah. Nije dokazano da je svaki razgovor sa decom pogrešan. Ono što je dokazano je jaz između zahteva za dokazima u zakonu o socijalnoj službi (2025:400) i onoga što zapravo završi u dosijeu.

Razgovor sa detetom nije sporedna rečenica u istrazi. To je često materijal na koji se oslanjaju odbor, pojedinac i sud kada dete ne može ili ne želi da govori svojim rečima. Kada metodi nedostaje podrška u istraživanjima i kada nema snimka, tumačenje postaje dokaz. To je tema ovog teksta – ne repriza programa.

Šta ova istraga ne tvrdi. Program UG je novinarska istraga, a ne presuda nad svakim socijalnim odborom. Anketa Univerziteta u Geteborgu su odgovori više od 200 socijalnih radnika, a ne registar svih razgovora u Švedskoj. To što metodi nedostaje podrška u istraživanjima ne znači da je svako dete koje se susrelo sa njom pretrpelo štetu, niti znači da socijalna služba treba da prestane da razgovara sa decom. Prijava Helsingborga prema lex Sarah je interna kritika, a ne osuđujuća presuda. Metodski vodič Socijalne uprave navodi "tejpovanje"; ne preporučuje ga. Novi zakon o socijalnoj službi zahteva nauku i provereno iskustvo, a ne da svaki način rada ima randomizovanu studiju. Razgovor sa detetom nije isto što i odluka o LVU. Snimljeni policijski razgovori i istraživački razgovori socijalne službe su različiti pravni putevi.

Šta je UG zapravo pokazao

Program Uppdrag granskning Razgovori sa decom – u zatvorenim prostorijama socijalne službe fokusira se na istraživačke razgovore: razgovore koji mogu biti o nasilju i zlostavljanju i koji mogu biti osnova za mere i odluke, uključujući starateljstvo prema LVU. Poenta u otvorenom članku od 22. aprila 2026. nije da socijalna služba razgovara sa decom. Poenta je da skoro niko drugi ne zna šta je rečeno. Dokumentacija se sastoji od beleški. Sara Landström, profesorka pravne psihologije, kaže za UG: „Veoma malo znamo o ovim razgovorima. Za razliku od policijskih razgovora sa decom, ovi razgovori se ne snimaju.”

Studija sa Univerziteta u Geteborgu, koju UG prenosi, pokazuje dve stvari koje treba razlikovati. Mnogi socijalni radnici nemaju obuku o tome kako treba voditi istraživačke razgovore sa decom. I više od 80 procenata ispitanih koristi metode bez podrške u istraživanjima kada se istražuju sumnje na zlostavljanje. Landström upozorava na probleme sa tumačenjem: da se učitavaju stvari koje dete nije reklo. Anneli Larsson, docentkinja socijalnog rada, naziva situaciju „malo divljim zapadom“ i želi da vidi nacionalne smernice. UG piše da tada nije bilo planova za to. Ministarka socijalne službe Camilla Waltersson Grönvall rekla je da ono što nije zasnovano na dokazima i istraživanjima ne treba koristiti – i da će novi zakon o socijalnoj službi biti evaluiran.

Pet dana kasnije, 27. aprila 2026, ministarka je pozvala generalnog direktora Socijalne uprave. Rekla je da ozbiljno shvata ono što je otkriveno, da svaka istraga mora biti pravno sigurna i zasnovana na znanju, i da nije prihvatljivo da pravna sigurnost dece zavisi od opštine u kojoj žive. Sastanak nije propis. To je reakcija vlade na program. Ovaj tekst se dalje bavi onim što se može dokazati nezavisno: zakonski tekst, metodski vodič, praznine u znanju i dokumentovan slučaj.

Zahtevi zakona i tišina metodskog vodiča

Otkako je 1. jula 2025. godine stupio na snagu zakon o socijalnoj službi (2025:400). 5. poglavlje, član 1 je kratak: delatnost treba da bude dobrog kvaliteta i da se sprovodi u skladu sa naukom i proverenom praksom. Svako ko obavlja zadatke u okviru socijalne službe treba da doprinese tome. 5. poglavlje, član 2 stavlja odgovornost na socijalni odbor da sistematski prati, razvija i osigurava kvalitet. 5. poglavlje, član 3 zahteva odgovarajuću obuku i iskustvo osoblja. To nije politička namera. To je važeće pravo.

Zahtev nije isti kao da svaka podrška za razgovor mora imati veliku studiju efekta. Socijalna uprava opisuje praksu zasnovanu na dokazima kao kombinaciju istraživanja, proverene prakse, profesionalne ekspertize i situacije pojedinca. To je važna preciznost. Ne spašava metodu koja nema podršku u istraživanjima kada se metoda koristi za istraživanje sumnji na zlostavljanje i zatim se predaje kao osnov sudu. Tada pitanje nije da li je dete imalo priliku da govori. Tada je pitanje da li se ono što je zabeleženo može proveriti.

Metodološki vodič Socialstyrelsen-a o tehnikama lepljenja je primarni izvor za ono što agencija zapravo kaže. Vodič naglašava da prisustvo metode nije preporuka. Naučna podrška treba da bude jasno navedena u osnovi znanja. Tehnika lepljenja opisana je kao vizuelna prezentacija sa oslikanim drvenim figurama na lepljenoj "sceni". Nije zasnovana na priručniku. Obuku pruža privatni konsultant. U delu o znanju o efektima intervencije, stoji da je SBU identifikovao naučne praznine u znanju: jednu o podršci hraniteljskim porodicama i deci smeštenoj u hraniteljske porodice, i jednu o porodicama gde se zna ili sumnja da su deca bila izložena nasilju i zanemarivanju. Upravo ta druga praznina čini pitanje UG-a oštrim. Metoda se koristi u istražnim razgovorima o zlostavljanju. Agencija za znanje je označila da istraživanje nije dovoljno u tom pogledu.

Nallekort nije preporučena istražna metoda u istom vodiču. Landström je rekao UG-u da nedostaje istraživanje upravo o nallekortu i da dete može imati poteškoća da razume šta treba da kaže. Evropska asocijacija za psihologiju i pravo, prema UG-u, upozorila je na nenačelne alate te vrste. To je upozorenje istraživača, a ne švedska uredba. Ipak, dovoljno je da se razdvoje tri stvari: da dete treba podršku da ispriča, da kartica ili figura može pomoći u tretmanu – i da isti alat postaje nešto drugo kada treba da podrži prinudnu odluku.

Helsingborg: nallekort u spisima upravnog suda

UG-ov dokumentovani slučaj nije anonimna ilustracija. U Helsingborgu je otac optužen za teška zlostavljanja sina Adama tokom spora o starateljstvu. Policija i tužilaštvo su istražili i obustavili slučaj. Okružni i apelacioni sud dodelili su ocu isključivo starateljstvo. Socijalna služba nastavila je sa svojim stavom: da je otac izložio sina zlostavljanju. U istražnim razgovorima sa decom korišćeni su nallekort. Prema spisima, Adam bi bio ljut i tužan kod oca. Adam, 15 godina kada je UG emitovao, kaže: "Tako nije bilo uopšte. Ona je pokušavala da izvuče ono što je želela i nisam mogao da kažem ono što sam želeo."

Razgovori su bili osnova za izolaciju i intenzivnu terapiju. Kada je socijalna služba podnela zahtev za LVU, nallekort su predati upravnom sudu kao dokaz. To je srž ovog teksta. Ne da je dete izabralo karticu. Već da je metoda bez naučne podrške postala dokument u sudskom spisu, dok nije postojala snimka za poređenje sa beleškom. Socijalna služba u Helsingborgu je sama sebe prijavila IVO-u prema lex Sarah i posebno kritikuje kako su vođeni razgovori sa decom. Direktor socijalne službe Johan Klingborg odbio je intervju.

Lex Sarah je zakonski sistem ustanove za prijavljivanje, istraživanje i ispravljanje nepravilnosti. Prijava IVO-u nije isto što i da je IVO već utvrdio određenu grešku, i nije preispitivanje odluke o starateljstvu. To je priznanje opštine da razgovori nisu bili adekvatni. Prethodna revizija pravne sigurnosti i LVU predloga 2027 bavi se istom strukturom: dokumentacija mora biti sledljiva, kontradiktorne informacije moraju biti prikazane, stav deteta ne sme biti preuveličan. Helsingborg je dokumentovani primer šta se dešava kada ti zahtevi nisu ispunjeni u razgovoru koji treba da podrži odluku.

Tri praga: razgovor, spis, prinuda

Držite odvojeno tri praga.

Istražni razgovori. Socijalna služba treba da sasluša dete. SoL 2025:400 zahteva dobar kvalitet, nauku i provereno iskustvo, odgovarajuću obuku. To nije isto što i policijski ispitivanje. Takođe nije slobodno izabrani rad. Metoda bez naučne podrške, bez snimanja i bez nacionalnog obrasca čini razgovor teško proverljivim kasnije.
Dokumentacija i spis. Ono što je značajno za odluku treba da se obradi na siguran način. Beleške mogu biti zakonite, ali nedovoljne kada su jedini trag onoga što je dete reklo. JO je u drugim slučajevima našao dokumentaciju toliko nepotpunom da se postupak nije mogao pratiti; pogledajte nedostatke u dokumentaciji. Nallekort u spisima upravnog suda je dokument. To nije glas deteta.
LVU i sud. Prinudna nega zahteva zakonske uslove i poseban proces. Razgovor sa detetom nije preuzimanje starateljstva. Ali kada razgovor postane osnova, i kada je policijska paralelna istraga obustavljena, upravo je kvalitet razgovora ono što sud mora da proceni. Lex Sarah prijava naknadno ne menja ono što je već odlučeno.

Policijski razgovori sa decom u Barnahus-u su vidljivi kontrast, a ne model za socijalnu službu. Oni se snimaju, prate više usmerenu metodologiju i mogu se pregledati. Istražni razgovori socijalne službe imaju drugačiju svrhu: proceniti potrebe i zaštitu, a ne pokrenuti krivični postupak. Razlika ne objašnjava zašto upravo ti razgovori koji mogu dovesti do LVU nedostaju odgovarajuću sledljivost. To čini pitanje oštrijim. Dete može biti saslušano dva puta, u dva sistema, sa dva različita zahteva za dokazima. Samo jedan razgovor može se reprodukovati.

Šta čitalac treba da uradi sa ovim

Zatražite istragu, beleške sa razgovora sa decom, eventualne kartice ili slike koje su predate odboru ili upravnom sudu, i istragu prema lex Sarah, ako postoji. Pogledajte vodič o traženju dokumenata.
Pitajte koja metoda je korišćena, da li se nalazi u vodiču metoda Socialstyrelsen-a i šta zapravo kaže osnov za znanje u vodiču. Naziv metode u aktu nije dokaz.
Uporedite belešku sa onim što dete ili staratelj pamti. Zatražite ispravku ili dodatak kada tumačenje nije tačno; pogledajte ispravke u istrazi.
Razdvojite prijavu zabrinutosti, istragu i LVU. Prijava je informacija. Razgovor je osnov. Prisilne mere zahtevaju više. Pročitajte šta se dešava nakon prijave zabrinutosti.
Sastanak sa ministrom ili evaluacija novih SoL ne menja današnji akt. Dir. 2026:60 istražuje više na znanju zasnovanu socijalnu službu do 2028; to je zadatak, a ne novi zakon.

Česta pitanja

Da li 80 procenata znači da su četiri od pet razgovora sa decom u Švedskoj neznanstveni?
Ne. Broj se odnosi na socijalne radnike koji su odgovorili u anketi Univerziteta u Geteborgu, koju je preneo UG: više od 80 procenata koristi metode bez naučne podrške kada istražuju sumnje na zlostavljanje. To nije uzorak prikazan kao nacionalni udeo svih razgovora.

Da li Socialstyrelsen preporučuje snimanje?
Ne. Vodič metoda izričito kaže da prisustvo metode nije preporuka. SBU je označio nedostatke u znanju, između ostalog kod sumnje na nasilje i zanemarivanje.

Da li socijalna služba mora snimati razgovore sa decom?
Ne postoji opšta obaveza snimanja koja odgovara policijskim ispitivanjima dece. SoL zahteva dokumentaciju značajnih informacija i aktivnosti prema nauci i dokazanoj praksi. Nedostatak snimanja stoga nije automatski nezakonit. To je pravna praznina kada beleška postane dokaz.

Da li je Helsingborg dokaz da LVU uvek počiva na karticama sa medvedićima?
Ne. To je dokumentovan slučaj gde su kartice predate upravnom sudu i opština se zatim prijavila prema lex Sarah. Jedan slučaj pokazuje kako lanac može izgledati. Ne računa se kao svi slučajevi oduzimanja.

Da li je zahtev za dokazima u novom SoL učinio metode nedozvoljenim?
Zakon zahteva nauku i dokazanu praksu od 1. jula 2025. Ne navodi kartice sa medvedićima ili snimanje. Izjava ministra je političko usmeravanje, a ne lista zabrana. Pitanje u pojedinačnom slučaju je da li se osnov može ispitati i da li su ograničenja metode prikazana.