Policijsko elektrošok oružje: rizici, TASER 7 i rast upotrebe

Istraživanje policijskog elektrošok oružja: model, napon, učinak na tijelo, medicinske rizične grupe, pogrešna upotreba i statistika.

Policijsko oružje za omamljivanje, koje se često naziva pi štolj za omamljivanje ili taser, brzo je prešlo sa eksperimentalnih operacija na standardnu opremu u švedskoj spoljnoj službi. Od 2024. godine, najmanje jedan policajac u svakoj patroli ili grupi nosio bi taser oružje na spoljnoj dužnosti prema PMFS 2021:4. To je oružje učinilo vidljivim u više intervencija, više obaveštenja i više graničnih slučajeva.

aside class="zaokruženo-2xl border-crveno-200 bg-crveno-50 p-4 tekst-crveno-950">

Da li ste bili izloženi prekomernoj sili od strane policije? U slučaju akutne opasnosti ili stalne pretnje, pozovite 112. Ovaj vodič je informativna i dokumentaciona podrška, a ne hitni pravni savet ili

krizna podrška.

Potražite negu ako imate povrede i zatražite da povrede budu dokumentovane u medicinskom kartonu. Sačuvajte originalne snimke, fotografije, izjave i vremensku liniju pre nego što bilo šta objavite

Podrška je dostupna u Centru za podršku žrtvama zločina, Upravi za žrtve zločina i u slučaju nasilja u bliskim vezama u Kvinnofridslinie. Ako ste mlađi od 18 godina, možete kontaktirati i Bris.

/strane>

Šta je pištolj za omamljivanje?

Pištolj za omamljivanje je ručni nasilni uređaj koji se može koristiti na dva glavna načina:

Pucanje: oružje ispaljuje dva projektila/strelice zaglavljene u tankim žicama. Kada obojica uspostave kontakt, struja može proći kroz telo i izazvati neuromuskularnu nesposobnost, odnosno mišići se privremeno zaključavaju
Pogonski udar: oružje se pritisne direktno na telo i prenosi struju u kratkim intervalima. Efekat je prvenstveno bol i lokalni uticaj, a ne ista akcija na daljinu kao uspešno pucanje.

Prisila: policija usmer ava oružje ili koristi funkciju upozorenja kako bi naterala osobu da sledi uputstva, a da se moć ne mora prebaciti.

Policija opisuje oružje kao posrednik između spreja/palice za biber i službenog pištolja. Kritično pitanje je da li novi srednji režim zapravo smanjuje opasnije nasilje ili smanjuje i prag električnog nasilja u situacijama kada je osoba već pod kontro

lom.

Šta koristi švedska policija?

Nabavka švedskog elektrošokovog oružja izvršena je kao „Provedeno energetsko oružje sa dodacima“. Armatech AB je 2022. godine izjavio da je kompanija, zajedno sa Akonom, dobila višegodišnji okvirni ugovor o snabdevanju TASER 7 dodatkom švedskim organima za sprovođenje zakona, administraciju Riksdag i švedske oružane snage. Stoga je razumno opisati novo oružje za omamljivanje policijske uprave kao Akon TASER 7, isporučeno preko ArMaTech-a

Za vlasničke i dobavljače rangove iza Armatech, Defensor Group, Flat Capital i bivšeg OB-a u Defensor-ovom upravnom odboru, pročitajte povezanu recenziju Armatech, Defensor i policijske omamljivačke oružje.

SVT je u nekoliko lokalnih članaka opisao oružje kao novo oružje za omamljivanje policije, navodeći da u početku emituje oko 50.000 volti. U SVT Sormlandu, koordinator obuke policije objašnjava da napon naknadno, nakon što se krug uspostavi, pada na oko 2.500 volti. Ono što je medicinski važno nije samo voltni broj, već oblik trenutnog pulsa, gde strelice udaraju, koliko dugo traje izloženost, zdravstveno stanje osobe i da li osoba pada ili je

suzdržana.

Šta se dešava u telu?

Uspešno paljenje utiče na senzorni i motorički nervni sistem. Osoba doživljava intenzivan bol i mišići se mogu zaključati na nekoliko sekundi. Policija opisuje davanje vremena za proveru osobe. Iz perspektive osobe koja je pogođena, s druge strane, dolazi do iznenadnog strujnog udara, bola, gubitka kontrole tela i često rizika od

pada.

Slika medicinskog rizika sastoji se od nekoliko slojeva:

Neuromuskularna nesposobnost: mišići se mogu zaključati tako da osoba padne bez mogućnosti da primi.
Bol i stres: električni udar može izazvati jak bol, paniku, hiperventilaciju i reakciju na stres.
Povrede kože i mekih tkiva: strelice mogu izazvati rane, opekotine, krvarenje ili infekciju, posebno ako pogode osetljiva područja.
Povrede pada: povre da glave, prelom, povreda zuba ili rizik od utapanja ako osoba padne sa visine, u saobraćaju, u vodi ili na stazi.
Rizik od srčane aritmije: Britanski SACMILL navodi da se poremećaj ritma, uključujući ventrikularno hvatanje i, u ekstremnim slučajevima, ventrikularnu fibrilaciju, treba posmatrati kao rizik za sva oružja elektrošoka, posebno kada se pogodi preko prednjeg grudnog koša blizu srca.
Implantirani srčani uređaji: studije o pejsmejkeru i implantabilnom defibrilatoru opisuju poremećaje kao što su reverzija buke, inhibicija pacinga i neprikladna reakcija defibrilatora tokom izlaganja, iako se trajno oštećenje ne primećuje uvek.
Dugotrajno ili ponovljeno izlaganje: višestruki ciklusi, višestruki udarci ili vozački šokovi mogu povećati fizičko i mentalno naprezanje.

Medicinski ranjivi ljudi

Rizici nisu ravnomerno raspoređeni. Električni udar zdravoj, stojećoj odrasloj osobi u kontrolisanom okruženju je sve drugo osim strujnog udara za bolesnu, pijanu, trudnu, mršavu, stariju ili suzdržanu osobu u haosu. Posebno ranjive grupe i situacije su:

Bolesti srca: poznati poremećaj ritma, ishemijska bolest srca, srčana insuficijencija ili druga strukturna srčana bolest mogu učiniti električni uticaj i reakciju na stres opasnijim.
Pejsmejker ili ICD: električne smetnje mogu uticati na senzor ili izazvati neželjene reakcije. Osoba treba da dobije medicinsku procenu ako je šok prošao blizu grudi ili ako
M ala telesna težina ili tanka tjelesna građa: SACMILL ističe da kraća udaljenost između kože i srca može povećati zabrinutost kada se udari preko grudnog koša.
Trudnoća: padovi, traume abdomena, stres i nejasan uticaj fetusa znače da oprez treba da bude polazna tačka.
Deca i mladi: manja tela, veća ranjivost i veći rizik od pada znače da procena proporcionalnosti mora biti posebno rigorozna. Primer policijskog časopisa u kojem je 15-godišnja devojčica pogođena nakon što je telefon zamenjen za oružje pokazuje problem konkretno
Stariji i krhki ljudi: veći rizik od preloma, povreda glave, srčanih problema i komplikacija nakon pada.
Epilepsija ili neurološka bolest: bol, stres, padovi i električni uticaji mogu pogoršati stanje ili izazvati napade kod nekih ljudi.
Intoksikacija, lekovi ili povlačenje: stimulansi, alkohol, pregrevanje i teška uznemirenost mogu opteretiti srce i metabolizam. SACMILL opisuje posebne zabrinutosti kada je funkcija srca ugrožena lekovima ili lekovima koji izazivaju zavisnost
Mentalna bolest ili panika: šok može proizvesti traumu, flešbekove, nepoverenje prema vlastima i pojačan strah u budućim policijskim kontaktima.
Ljudi u vodi, saobraćaju, stepenicama, na nadmorskoj visini ili stazama: najveći rizik tada često nije sama struja, već nekontrolisani pad ili okolina.
Osobe koje su već suzdržane ili leže na stomaku: PMFS 2021:4 zabranjuje upotrebu kada policija ima kontrolu nad osobom. Pored zakonskog, postoji rizik od panike, osećaja nedostatka kiseonika i povreda kada osoba nije u stanju

Pravila: značajno nasilje, a ne alati pogodnosti

PMFS 2021:4 navodi da je pravo policije na upotrebu sile sadržano u članu 10 Zakona o policiji i da u proceni odbrane treba uzeti u obzir da omamljivanje uključuje značajnu meru upotrebe sile. Propisi takođe jasno regulišu:

§ 14: upotreba se dešava potiskivanjem ili paljenjem.
Odeljak 15: Prisila se može dogoditi samo kada su ispunjeni uslovi za pokretanje/gađanje ili se može pretpostaviti da su se dogodili.
Odeljak 16: policajac će, osim ako nije neprikladno ili neefikasno, navesti da je policajac i da namerava da koristi oružje za omamljivanje.
§ 17: oružje se ne sme koristiti kada policija ima kontrolu nad osobom.
§ 18: oružje se ne sme koristiti protiv osobe koja se samo pasivno opire telesnom težinom.
§ 19: oružje se ne može koristiti ako okolnosti podrazumevaju rizik od ozbiljnih povreda, osim za sprečavanje opasnosti po život ili zdravlje.

§ 23: upotreba mora biti detaljno dokumentovana, uključujući zašto je nasilje bilo neophodno i zašto je korišćeno oružje za elektrošok.

SVT takođe ponavlja da policijski propisi/materijali za obuku kažu da treba izbegavati lice, vrat, vrat i genitalije. To nije detalj. Ako se pištolj za omamljivanje koristi protiv vrata/vrata osobe koja leži i pasivna je, pitanje ne postaje samo „da li je bolelo?“ osim ako nasilje uopšte nije imalo zakonitu i proporcionalnu osnovu

Kada upotrebi nedostaje dokazana pravna osnova

Već postoje švedski primeri gde se upotreba smatra netačnom ili neodbranjivom:

žni sud u Stokholmu, januar 2026. godine: policajac osuđen je za napad nakon što je udario udarce u područje glave, vrata i vrata muškarca koji je ležao na zemlji. Sud je utvrdio da je, u svim namerama i svrhama, muškarac bio pod kontrolom i da nasilje nije bilo neophodno ili proporcionalno
SVT-ovi filmovi iz Stokholma: SVT opisuje dva filma u kojima policajci koriste oružje za omamljivanje protiv vratova lažnih, uhapšenih lica. Advokat Linus Gardell kaže da nema razloga da se u takvim situacijama koriste oružje za omamljivanje, posebno ne protiv vrata
Slučaj AD policijskog časopisa: policajac je ispalio omamljivanje na 15-godišnju devojčicu nakon što je mobilni telefon shvatio kao oružje. Odbor za odgovornost policije za osoblje presudio je da je na putu, da ne predstavlja konkretnu pretnju i da nedostaju uslovi za ECV. Policijski sindikat gura suprotnu liniju u Tribunalu za zapošljavanje

Treba biti precizan: o svakom pojedinačnom slučaju odlučuju okolnosti na terenu. Međutim, činjenično je tačno da švedski slučajevi već pokazuju da je oružje od elektrošoka ispaljeno ili korišćeno u situacijama kada je sud ili odbor za odgovornost procenio da ne postoji pravna/odbrambena osnova

Statistika: upotreba se brzo povećava

Statistika SVT-a švedske policijske uprave pokazuje jasan porast između 2024. i 2025. godine:

Kraljevina 2024.: 2.854 impozantnih, 767 paljenja, 572 potiska u vožnji.
Kraljevstvo 2025. godine: 3.877 prisilnih, 1.025 paljenja, 793 potisnih potiska.

Interaktivni grafikon D3 na stranici sa statistikom prikazuje nacionalne statisti ke podeljene na prinudu, pucanje i vozački šok. Ne pokazuje samo više oružja u opticaju. Pokazuje da se pomoć za koju se kaže da popunjava jaz između palice i pištolja već koristi hiljade puta

godišnje.

Šta treba da dokumentujete ako ste bili izloženi?

Gde su pogodile strelice ili udarac? Fotografirajte tragove i rane
Da li ste stajali, ležali, suzdržani, vezani lisicama ili se udaljavali?
Da li je policija imala kontrolu nad vama prema odeljku 17?
Da li ste dobili upozorenje prema odeljku 16?
Da li je postojalo rizično okruženje: stepenice, visina, saobraćaj, voda, staze, zapaljivo okruženje?
Da li imate srčane bolesti, pejsmejker/ICD, epilepsiju, trudnoću, neurološke bolesti ili drugi faktor rizika? Potražite negu i zatražite unos u dnevnik.

Zatražite izveštaj iz odeljenja 23, izveštaj o incidentu, bodicam ako je dostupan i bilo koji snimak sa mesta događaja.

Izvori

Okružni sud u Stokholmu: Policajac osuđen zbog napada nakon upotrebe omamljivog pištolja