Dužnost prijave korupcije: prijedlog koji ne hvata sukob interesa — i može postati glasanje

Opštine i regioni bi morali prijaviti zaposlene za koje postoji osnovana sumnja na krivično djelo u službi. Remis do 10. oktobra 2026, predloženo važenje 1. jula 2027.

Rezime: Dana 10. juna 2026. vlada je uputila memorandum Fi2026/01426. Predlog je da se član 22 Zakona (1994:260) o javnoj službi primenjuje i na zaposlene u opštinama, regionima i opštinskim savezima. To znači obavezu prijavljivanja na krivično gonjenje onih koji su osnovano sumnjivi za određena krivična dela u službi: primanje mita, teško primanje mita, zloupotreba službenog položaja, teška zloupotreba službenog položaja, kršenje službene tajne, teško kršenje službene tajne – ili drugo krivično delo, ako se može pretpostaviti da će dovesti do druge kazne osim novčane kazne. Odgovori na konsultacije treba da budu dostavljeni najkasnije do 10. oktobra 2026.. Predložene izmene zakona treba da stupe na snagu 1. jula 2027.. To nije zakon. To je predlog. Prethodna analiza Motverketa o 80 opštinskih skandala pokazala je zašto predlog postoji: malo prijava, politička odbijanja, ostavke umesto suđenja. Ovaj tekst nije repriza. On ispituje šta bi obaveza zapravo pokrivala – i šta ostavlja kao glasanje.

Državne agencije već imaju obavezu prijavljivanja. Opštine i regioni je nemaju. Policijska antikorupcijska grupa zabeležila je 14 prijava od 39 slučajeva korupcije koji su se odnosili na taj deo javnog sektora. Ministar civilnih poslova Erik Slottner to naziva zapanjujućim. Brojka je alarm za nedovoljno prijavljivanje. Ona nije konačan broj koliko je krivičnih dela počinjeno.

Šta predlog zapravo kaže

Primarni izvor je memorandum, a ne saopštenje za štampu. Vlada želi da se propisi o prijavljivanju krivičnih dela iz člana 22 LOA primenjuju i na opštinsko i regionalno zapošljavanje. Obaveza je povezana sa osnovanom sumnjom da je neko u svom zaposlenju počinio neko od navedenih krivičnih dela. Navedena dela su zatvorena za mito, zloupotrebu službenog položaja i kršenje službene tajne, i otvorena za „drugo krivično delo“ samo ako se može pretpostaviti da će kazna biti stroža od novčane kazne. Krivična dela koja se kažnjavaju novčanom kaznom u službi su, dakle, isključena, osim ako nisu obuhvaćena imenovanim paragrafima.

Otkako je 1. avgusta 2026. obaveza prijavljivanja na državnom nivou obuhvatila i zloupotrebu javnog položaja i tešku zloupotrebu javnog položaja prema članu 20, stav 2 Krivičnog zakonika, nakon prop. 2025/26:217. Memorandum navodi da isto treba da se primeni i na opštinsku obavezu. To krivično delo je, dakle, dodatak, a ne osnova. Analiza Motverketa o zloupotrebi javnog položaja povezana je sa ovim tekstom, ali je drugi zakon.

Saopštenje za štampu od 10. juna 2026. opravdava predlog sa dobrobiti, poreskim novcem, javnim nabavkama, krivičnim delima u oblasti socijalne zaštite i nedozvoljenim uticajem. Policija je ukazala na ilegalno upravljanje otpadom, mito pri javnim nabavkama i curenje informacija. To je problem koji vlada vidi. Ona ne proširuje uslove. Opština koja ignoriše sukob interesa, skriva podizvođača ili sklapa ugovor bez konkurencije time nema „osnovanu sumnju“ za mito. Nadzor nad javnim nabavkama i pravila o sukobu interesa u opštinskom zakonu nastavljaju da postoje na svojim putevima.

Memorandum, koji Dagens Samhälle prenosi, pominje praksu koja se već vidi u dokumentovanim slučajevima: zaposlenom koji je osumnjičen za krivično delo nudi se otpremnina umesto prijave. Osoba tada može dobiti novi posao bez da se sumnje pojave pri proveri registra. Obavezno prijavljivanje se takođe opisuje kao pravna sigurnost za zaposlenog: pravosudni sistem odlučuje, a onaj ko je nevin može biti oslobođen. Taj argument treba shvatiti ozbiljno. To pretpostavlja da neko zaista prijavi, i da „osnovano sumnjiv“ nije prvo odbačen glasanjem.

Brojka koja nije UG-ova

Nacionalna antikorupcijska i grupa za intelektualnu svojinu konstatuje u izveštaju iz 2025. da su opštine i regioni činili 14 od 39 slučajeva korupcije koji su se odnosili na taj deo javnog sektora. Vlada to naziva zapanjujućim. Članak Motverketa o 80 skandala postavio je istu brojku naspram CPI, OECD i okružnog suda u Ystadu. Ovde je dovoljna kao imenitelj: kada je prijavljivanje dobrovoljno, ono postaje retko. Poglavlje Evropske komisije o vladavini prava za 2026. ponovilo je da policija procenjuje da mnogi slučajevi nisu prijavljeni, posebno u opštinama i regionima.

14 od 39 nije „14 krivičnih dela u celoj opštinskoj Švedskoj“. To su prijavljeni slučajevi u policijskom izveštaju. Brojnik može biti prenizak upravo zato što obaveza nedostaje. Takođe može obuhvatiti slučajeve koji ne vode do optužnice. Ne sme se preračunavati u procenat svih javnih nabavki. Može se koristiti za ono što pokazuje: država prijavljuje češće nego opština, a vlada sada želi da izjednači tu razliku – dve godine nakon što je obrazac već utvrđen.

Tri slučaja: šta bi obaveza pokrila

Ystad. Jedan opštinski šef je potpisao sigurnosne ugovore, bio pozivan na večere i putovanja, dva direktora opštine koja su sprovela istragu su smenjena, deset osoba je optuženo za mito. Ystads tingsrätt je odbacio optužnicu 22. decembra 2025. godine (B 3165-23). Povlastice su bile pružene. Nisu bile neprimerene u smislu zakona o mitu. Obaveza prijavljivanja ne bi promenila zahtev za dokazima. Možda bi otežala tretiranje slučaja kao interne „promene“ i otpuštanje onoga ko je prijavio. Obaveza se odnosi na prijavu, a ne na ishod u opštinskom sudu.

Vingåker. Opštinska umetnost je visila u domu kupca. Direktor opštine je izdao upozorenje i nije podneo krivičnu prijavu, „jer prema njegovim rečima nije počinjen nikakav zločin“. Profesor Tom Madell je to nazvao korupcijom. Obaveza prema članu 22 LOA bi primorala postavljanje pitanja o osnovanoj sumnji o nevernosti, samovoljnom postupanju ili drugom zločinu sa strožom kaznom od novčane – ne o tome da li se reč korupcija činila ispravnom u opštinskom rukovodstvu. Upozorenje je mera iz radnog prava. Ne odgovara na krivičnopravni prag.

Skinnskatteberg. Porodična firma predsednika opštinskog odbora fakturisala je 1 526 400 kruna tokom mandata. Spoljna revizija je utvrdila sukob interesa. Dana 14. aprila 2026. godine, opštinski odbor je glasao protiv podnošenja krivične prijave. Ovo je konkretno upozorenje u tekstu. Predlog govori o osnovanoj sumnji. U maloj opštini često je ista prostorija koja treba da proceni sumnju, odluči o prijavi i odobri razrešenje odgovornosti. Ako „osnovano sumnjiv“ u praksi postane većina u opštinskom odboru, obaveza je nova rubrika na istom glasanju. Izabrani zvaničnici nisu automatski obuhvaćeni članom 22 LOA. Emtin je političar, a ne zaposleni u smislu na koji predlog primarno cilja. Jaz između zaposlenog i izabranog zvaničnika je ugrađen.

Tri praga: obaveza, sukob interesa, mito

Držite odvojeno tri praga.

Obaveza prijavljivanja. Obaveza prijavljivanja za krivično gonjenje kada postoji osnovana sumnja o određenim krivičnim delima u službi. Postoji za državu. Predlaže se za opštine i regione od 1. jula 2027. godine. Ne odlučuje o krivici.
Sukob interesa i javne nabavke. Zakon o opštinama i LOU zahtevaju nepristrasnost, konkurenciju i dokumentaciju. Skinnskattebergska klizališta i Vingåkerske nabavke spadaju ovde iako nijedan član o mitu nije pogođen. Konkurencijski organ i revizori mogu delovati bez da je neko osnovano sumnjiv za krivično delo.
Mito i zloupotreba službenog položaja. Primanje mita zahteva neprimerenu povlasticu. Zloupotreba službenog položaja zahteva vršenje vlasti i grešku koja nije mala. Ystad je pokazao koliko visoko prag za mito može biti postavljen. Obaveza prijavljivanja ne snižava tu lestvicu. Ona otežava izbor otpremnine umesto suđenja.

Meka sletanja koja je UG istražila nastaju kada se tri praga pomešaju. Opština kaže da nije zločin, i time prestaje da ispravlja sukob interesa. Tužilac kaže da neprimerenost nije dokazana, i to se čita kao da nije počinjena greška. Predlog napada samo prvu zbrku, i to samo za zaposlene, i samo kada neko sme da nazove sumnju osnovanom. Pročitajte i zakon o uzbunjivačima: onaj ko prijavljuje treba drugačiju zaštitu od obaveze koju treba da pokrene sopstveni odbor.

Šta čitalac treba da uradi s ovim

Pročitajte memorandum, ne samo Slottnersove citate. Proverite koja krivična dela su navedena i da je prag osnovana sumnja, a ne „loš ukus“.
Zatražite opštinske smernice za krivične prijave, otpremnine, beleške o sukobu interesa i zapisnike gde je prijava odbijena. Pogledajte vodič o dokumentima.
Pitajte da li je osumnjičeni radnik ili izabrani zvaničnik. Predlog se odnosi na prvu grupu. Druga može i dalje biti predmet glasanja.
Pošaljite odgovor na konsultacije Ministarstvu finansija ako imate činjenice. Poslednji dan je 10. oktobar 2026. godine. Javnost može da se izjasni čak i bez formalnog statusa konsultativnog tela.
Uporedite sa tri dokumentovana slučaja u istraživanju mekih sletanja. Pitajte koji prag je tamo testiran – i koji bi novi predlog primorao.

Često postavljana pitanja

Da li obaveza prijavljivanja već važi?
Ne. Dana 10. septembra 2026. godine, Fi2026/01426 je memorandum poslat na konsultacije. Predloženi datum stupanja na snagu je 1. jul 2027. godine. Državne institucije već imaju član 22 LOA.

Da li opština mora prijaviti svaki sukob interesa ili grešku u LOU?
Ne. Obaveza se odnosi na osnovanu sumnju o određenim krivičnim delima u zaposlenju. Sukob interesa i greške u javnim nabavkama mogu biti ozbiljne bez dostizanja tog praga.

Da li su obuhvaćeni opštinski savetnici i članovi odbora?
Predlog se odnosi na zaposlene u opštinama, regionima i opštinskim savezima. Izabrani zvaničnici imaju drugačiji pravni status. To je jedna od praznina na koju tekst ukazuje.

Šta znači osnovano sumnjiv?
To je prag u zakonu o krivičnom postupku koji je potreban da bi neko bio obavešten o sumnji. Viši je od „izgleda loše“ i niži od dovoljne osnove za optužnicu. Ako procenu vrši isto političko telo koje bi trebalo da bude prijavljeno, postoji rizik da prag postane većina.

Da li predlog rešava Ystad?
Ne. Ystad je prijavljen i optužen. Opštinski sud je odbacio. Obaveza se odnosi na to da slučaj bude razmatran, a ne na snižavanje kriterijuma za mito.