Zloupotreba javnog položaja: novi prekršaj od 1. avgusta 2026.

Dana 1. avgusta 2026. uvedeno je krivično delo zloupotrebe javnog položaja. Ovo delo obuhvata širi spektar od službene greške – ali zahteva nameru. Motverket analizira zakon, smernice Statskontoreta i šta još uvek ostaje izvan njegovog domašaja.

Rezime: Dana 1. avgusta 2026. stupilo je na snagu novo krivično delo zloupotreba javnog položaja u 20. poglavlju, član 2. Krivičnog zakonika, nakon što je parlament usvojio izveštaj 2025/26:JuU40 o Predlogu zakona 2025/26:217. Cilj je da se pokrije zloupotreba bliska korupciji koja je ranije često ostajala van pravila o službenim greškama – posebno kada se ne radi o čistom vršenju vlasti. Istovremeno, prag je visok: zahteva se namera i nezakonito delovanje za neprimerenu korist ili neprimerenu štetu.

Motverket istražuje šta se zapravo promenilo, koga obuhvata, i zašto zakon nije ni proboj protiv svake zloupotrebe vlasti niti prazni simbol. Kontekst je isti kao u našoj analizi signala korupcije u Švedskoj u vezi sa javnim nabavkama i sukobom interesa: javna vlast, slaba kontrola i šteta po poverenje koja se retko vidi u naslovima o "klasičnim" mitima.

Zašto je zakon donet upravo sada

Službena greška je dugo bila centralno krivično pravilo protiv pogrešnog vršenja vlasti. Problem, kako ga zakonodavac opisuje, je da mnogo toga što šteti javnosti ne dolazi u formi formalne upravne odluke: nabavke, raspodela resursa, podrška privrednicima, upravljanje sukobom interesa, interna informacija i javno finansirani privatni zadaci. Tu su ponašanja bliska korupciji mogla pasti između stolica.

Statskontoret rezimira da je novo krivično delo proširenje zakonodavstva protiv korupcije i odnosi se na one koji rade sa javno finansiranim delatnostima – bez obzira da li je to država, opština, region ili privatni izvođač. SKR-ov cirkular 26:25 posebno ističe da mnoge opštinske i regionalne mere nisu vršenje vlasti, i da upravo zbog toga službena greška često nije bila dovoljna.

Šta je zapravo kažnjivo

Tri uslova moraju biti razdvojena:

Povezanost sa javnom službom, zadatkom ili delatnošću. Radnja treba da se desi “pri obavljanju” uloge. Statskontoret naglašava da se to može desiti i van radnog vremena, sve dok postoji povezanost, i čak i ako osoba prekorači svoja ovlašćenja.
Postupanje ili propust protivno zakonu ili propisu. Nije dovoljno loše rasuđivanje. Mora biti protivno zakonu ili drugom propisu.
Namera usmerena ka neprimerenoj koristi ili neprimerenoj šteti. Nepažnja nije dovoljna. Čiste greške u proceni i nesigurno pravo prema Statskontoret-u ne treba da budu kažnjive prema novom pravilu.

Primeri situacija na koje zakonodavac i nadležne institucije ukazuju su namerno zanemarivanje sukoba interesa, nezakonita podrška pojedincima, ili drugi prekršaji propisa povezani sa koristima ili štetom – uključujući u okruženjima bliskim nabavkama. Uprava za javne nabavke već je počela da odgovara na praktična pitanja o tome kako pravilo može uticati na nabavke.

Koga obuhvata – i koga izuzima

Obuhvat je širok:

zaposleni u državi, opštini i regionu
izabrani predstavnici (sa posebnim izuzecima za određene odluke u odlučujućim telima prema zakonu)
privatni izvođači kada obavljaju javno finansirane zadatke, npr. određene zdravstvene usluge ili inspekcije
osobe sa javnim zadacima čak i u međunarodnim kontekstima

Državni poslodavci su dužni da prijave tužilaštvu u slučaju osnovane sumnje, na isti način kao kod krivičnih dela podmićivanja i službene greške. Opštine, regioni i privatni akteri prema Statskontoret-u nemaju istu formalnu obavezu, ali bi trebalo da prijave sumnje policiji. To je praktična asimetrija: država mora da deluje, ostali “treba” – što rizikuje da upravo lokalno okruženje za nabavke gde je policija ranije videla malo prijava nastavi da bude nedovoljno prijavljivano.

Šta zakon nije

Zloupotreba javnog položaja nije opšti član protiv “loše upravne kulture”. Ne zamenjuje:

Službenu grešku pri vršenju vlasti (gde čak i nepažnja može biti dovoljna u nekim slučajevima).
Kritiku Ombudsmana za pravosuđe (JO), koja nije krivično-pravna ali je često najbrže javno sredstvo kada procedure i pravna sigurnost nedostaju.
Zaštitu uzbunjivača, princip javnosti i kontrolu sukoba interesa kao preventivne mehanizme – pogledajte uzbunjivači protiv vlasti i princip javnosti u praksi.

Aktuelan primer razlike između nadzora i krivičnog prava: 22. jula 2026. JO je kritikovao Agenciju za migracije (broj predmeta 2821-2026) jer agencija nije omogućila zastupniku da dokaže svoju ovlašćenost prema članu 15. Zakona o upravnom postupku. To je kritika pravne sigurnosti u vezi sa obradom – ne automatski krivično delo prema novom članu. Ali pokazuje istu osnovnu opasnost: kada agencija preskoči jednostavne procesne garancije, pravo pojedinca na zastupanje i obaveštavanje postaje krhko.

Povezanost sa Motverketovom slikom korupcije

U analizi korupcije vidi se da rizici često leže pre objave i nakon sklapanja ugovora: pisanje zahteva, prijateljske veze, dodatne aktivnosti, odstupanja i odobravanje. Novi prekršaj je konstruisan upravo za tu vrstu namernog kršenja propisa van klasičnog vršenja vlasti. Da li će zakon biti više od simbolike zavisi od tri stvari:

da li poslodavci zaista prijavljuju osnovane sumnje
da li tužioci mogu da podnesu teret dokazivanja u vezi sa namerom i neprimerenošću
da li javnost i mediji traže dokumente rano – pre nego što se tragovi izbrišu ili "normalizuju"

Bez toga, 1. avgust će biti samo datum u SFS, dok će javne nabavke, sukob interesa i kultura ćutanja nastaviti istim putem.

Šta bi trebalo da imate na umu kao privatno lice ili uzbunjivač

Dokumentujte obrasce: odluke, mejlove, sukob interesa, dokumentaciju o nabavkama, fakture, vremenske linije.
Razdvojite tragove: JO/nadzor, krivična prijava, funkcija uzbunjivača i zahtev za javnim informacijama su različiti alati.
Ne tvrdite zločin bez potrebe: namera i neprimerenost su pravne procene. Objavite ono što dokumenti pokazuju; neka tužioci ispitaju elemente krivičnog dela.
Praktično vođenje: zahtev za dokumentima, JO-prijava i uzbunjivanje protiv vlasti.

Zaključak

Prvog avgusta 2026. godine Švedska je dobila širu krivičnu normu protiv zloupotrebe bliske korupciji u javnom sektoru. To je stvarni zakonodavni korak u poređenju sa pojmom službene greške koji se često zaustavljao na vršenju vlasti. Ali zakon zahteva nameru, nezakonitost i neprimerenost – ne kažnjava loše odluke uopšte. Ako treba da smanji štetu po javnost, prijave, istrage i javni nadzor moraju pratiti. U suprotnom, prekršaj će biti još jedan član koji postoji na papiru dok praktične curenja u nabavkama, sukobu interesa i kontroli ostaju.

FAQ

Kada je zakon stupio na snagu?
1. avgusta 2026, prema odluci parlamenta i SFS 2026:1420.

Da li zamenjuje službenu grešku?
Ne. Službena greška ostaje za vršenje vlasti. Novi prekršaj dopunjuje tako što pokriva druge javne aktivnosti i javno finansirane zadatke.

Da li je dovoljna nepažnja?
Ne prema uputstvu Statskontoret-a. Novi prekršaj cilja na namerna kršenja zakona povezana sa neprimerenom koristi ili štetom.

Da li se odnosi na privatne pružaoce zdravstvenih usluga i slično?
Da, kada osoba obavlja javno finansirane zadatke.

Da li opštine moraju da prijave tužilaštvu?
Državni poslodavci imaju obavezu pri osnovanoj sumnji. Opštine i regioni prema Statskontoret-u treba da prijave policiji, ali nemaju istu formalnu obavezu.

Da li je ovo pravni savet?
Ne. Tekst je pregled zasnovan na izvorima. Pojedinačne sumnje moraju se proceniti na osnovu akta, pripremnih radova i važećeg prava.